You are here: Početna » Zdravlje » Egzistencija » Urinarne infekcije, dijagnostikovanje i lečenje - Strana 2
nedelja, 17 nov 2019

Urinarne infekcije, dijagnostikovanje i lečenje - Strana 2

Indeks članka
Urinarne infekcije, dijagnostikovanje i lečenje
Page 2
Page 3
Page 4
Sve strane


Cistouretrografija je metoda snimanja urinarnog trakta X zracima u toku uriniranja, a predhodno se u mokraćnu bešiku cistoskopom unosi određena količina preparata koji će se na snimku vizualizovati. Lekar/ka treba ovom metodom da utvrdi da li postoji prekid u protoku urina negde unutar mokraćne bešike ili mokraćne cevi.

Cistometrijom se meri koliko efikasno Vaša mokraćna bešika funkcioniše određivanjem mogućnosti da se bešika širi ili skuplja (kontrakuje). Posle uvođenja vode ili ugljendioksida u bešiku kroz kateter, tehničari/ke mere količinu koja se urinira svaki put kad osetite potrebu za mokrenjem. Ovaj test traje 30 do 60 minuta i obično se radi u bolnici. Lokalna anestezija će sprečiti pojavu bola tokom procedure.

Intravenska pijelografija (IVP) je metoda koju radi radiolog/škinja i rentgen tehničar/ka u bolnici. Najpre se radi preliminarni rentgen snimak abdomena. Onda legnete i uvodi Vam se igla u venu jedne ruke. Specijalna materija, koja se zove kontrastni materijal, se ubrizgava kroz iglu. Za nekoliko minuta materija, nošena krvotokom do bubrega, izlučuje se preko bubrega u urinarni trakt. Rentgenski snimci se prave u regularnim intervalima, posle 1, 5, 10, i 15 minuta. Posle otprilike jednog sata, radiolog/škinja može imati kvalitetnu pretpostavku o tome šta se dešava u Vašem urinarnom traktu. Cilj je da se nađe bilo kakva prepreka, na primer bubrežni kamenci ili izvesne diskretne anatomske varijacije urinarnog trakta koje mogu pogodovati lakšem razvoju urinarnih infekcija. Ovaj test se ne radi ženama koje su u drugom stanju ili kod onih koje pokazuju alergijske manifestacije na kontrastne materije.

Lečenje infekcija urinarnog trakta: više izbora

Lekovi koji se danas koriste u lečenju infekcija urinarnog trakta su veoma efikasni. Ipak, svi lekovi ne deluju podjednako dobro protiv svih bakterija, ili kod svih žena, Vi i Vaš lekar ćete možda morati da eksperimentišete, naročito ako imate infekciju koja se često vraća.

Terapija lekovima

U osamdeset procenta slučajeva cistitis[1] može biti izlečen jednom dozom trimetoprima, ili terapijom u trajanju 3 do 5 dana trimetoprim/sulfamethoksazolom (Bactrim[2], Berlocid, Co-Trimosazol, Bioprim, Kotrimoksazol i dr.) ili sulfisoksazolom. Ako ste alergični na sulfa-lekove, možda će Vam prepisati neki od novih fluorohinolonskih antibiotika kao što su ciprofloksacin (Ciprofloksacin, Ciprocinal, Ciprinol), norfloksacin (Nofocin, Nolicin, Renosept, Uricin), ofloksacin (Visiren), fleroksacin (Qinodis) ili druge. Sulfa lekovi se ne uzimaju tokom poslednje 4 nedelje trudnoće jer mogu oštetiti novorođenče. Ostali popularni antibiotici koji se koriste za lečenje UTI su cefaleksin (Cefaleksin, Ceporex, Oracef), cefiksim, cefuroksim (Novocef, Zinacef).

Obično se koristi kratkotrajna terapija koja je bolja od klasične standardne sedmo do četrnaestodnevne antibiotske terapije. Višednevni režim donekle i šteti organizmu jer se često kao komplikacija dugotrajne antibiotske terapije javlja gljivična vaginalna infekcija, a ona sa svoje strane može da pokrene novu urinarnu infekciju. Druge komplikacije mogu biti pojava proliva i alergijskih reakcija.

Lečenje će duže trajati i zahtevaće nove dodatne lekove ako urinokultura pokaže opasnije bakterije od Ešerihije koli, kao što su Stafilokoke, Hlamidije ili Mikoplazme. Može biti prisutno i više vrsta bakterija; u tom slučaju, sve moraju biti eradicirane.

Neki lekari/ke radije prepisuju sledeće lekove: amoksicillin (Almacin, Amoksicilin, Amoxil) i ampicillin (Ampicilin, Pentrexyl, Penbritin) su manje efikasni za neke pacijentkinje, ali za druge mogu biti prilično efikasni; nitrofurantoin (Alfuran, Furadantin) i cefalosporini kao cefaleksin (Palitrex), cefazolin (Kefzol) i cefadroksil (Duracef) mogu, i koriste se za lečenje UTI.

Da bi se momentalno otklonila bol, koriste se spazmolitici. Ovi lekovi opuštaju mišiće mokraćne bešike, čime smanjuju intenzitet osećaja potrebe za mokrenjem. Ponekad se daju i lokalni anestetici.

Budite sigurni da Vi odradite svoj deo posla oko lečenja dobro, kako bi terapija uspela. Uzimajte sve prepisane antibiotike do kraja, iako će Vaši simptomi prestati u roku od nekoliko sati. Analgetici će smanjiti bol, ali neće uticati na bakterije koje ga uzrokuju. Vaš lekar/ka može tražiti od Vas da dođete za nedelju ili dve i da ponovite urinokulturu, iako se osećate dobro. Zapamtite da UTI može da se brzo vrati.

Hospitalizacija

UTI retko šalju nekog u bolnicu. Hospitalizacija je neophodna na hirurgiji kada se pristupa korekciji određenih anatomskih problema, kao što je velika cista koja izdiže vaginalni zid. Ako se razvije infekcija, hospitalizacija je često neophodna zbog intravenske aplikacije jakih lekova, antibiotika ili analgetika. S obzirom na to da  mučnina i povraćanje često prate infekcije bubrega, a to vodi u dehidraciju, intravenskom linijom se nadoknađuje tečnost što sprečava pojavu dehidracije.

Kontrolišite sami UTI

Veliki broj žena pati od hroničnog cistitisa, pa mnogi lekari/ke upućuju žene na samomedikaciju. Započinjanje lečenja kod kuće, bez čekanja posete lekaru, smanjuje bol u ranoj fazi infekcije, a uzimanje antibiotika odmah po pojavi simptoma će početi da ubija bakterije pre nego se one razmnože. Samolečenje može i da uštedi novac.

Ako ste imale cistitis nekoliko puta u toku proteklih godinu dana i sigurne ste da same možete da pratite uputstva lekara, pitajte vašeg lekara/ku o samotretmanu; on/ona će vam reći šta tačno da radite. U međuvremenu, evo nekoliko praktičnih saveta o merama koje možete da preduzmete.

Saveti za samolečenje

- Ako osećate bol, nemojte da ga trpite. Ukoliko vam doktor nije drugačije rekao (i ako nemate pri ruci već prepisane analgetike), uzmite analgetik dok ne date urin na analizu.                   

- Opustite i podignite stopala. Držite nešto toplo uz stomak ili čak iznad mokraćne regije (nemojte dozvoliti da vam postane pretoplo). Kada je genitalna regija toplija nego urin u bešici koji čeka da bude izbačen, dok urinirate nećete osećati peckanje i bol kao obično.

Sok od ribizle

Da li je poželjno da pijete velike količine soka od ribizle za UTI? Kao i sok od limuna, sok od ribizle održava urin u kiselom stanju, što onemogućava rast bakterija. Međutim, posebna karakteristika soka od ribizle kao i soka od borovnice, a što su istraživači nedavno otkrili, je da sadrži komponente koje čine zid mokraćne bešike klizavim. Kao rezultat toga, bakterija sklizne (i ispadne) umesto da se zakači za zid i stvori infekciju.

Međutim, potrebne su ogromne količine nezaslađenog, nerazblaženog soka od ribizle da očuva urin kiselim. Jedna mogućnost je da pomešate sveže ribizle sa medom i jedete ih sa običnim jogurtom svake večeri. Neke osobe koje pate od cistitisa uzimaju tablete vitamina C.

Ali, loša strana visoko kiselog urina je da izaziva intenzivno peckanje dok prolazi kroz upaljenu mokraćnu cev. Neke žene odbijaju sok od ribizle i druga pića koja zakiseljavaju mokraću, posle tog iskustva predlažu upravo obrnuto: da treba neutralizovati (alkilizirati) urin, da bude što manje kiseo, i tako smanje osećaj bola u toku mokrenja.



Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."