You are here: Početna » Zdravlje » Egzistencija » Godišnje se jedna od dve hiljade beba rodi kao interseksualna
nedelja, 21 apr 2019

Godišnje se jedna od dve hiljade beba rodi kao interseksualna

 

U zagrebački KBC je prevezeno na lečenje i operativne zahvate novorođenče rođeno u KB »Merkur«, s mnogobrojnim urođenim malformacijama i obeležjima oba pola. Dete je, kako napominju na »Rebru«, stabilno i već će ove nedelje biti operisano, ali konačne prognoze doktori za sada ne žele da daju. Beba ima više oštećenih organa, dok odluka o, eventualnoj, operaciji polnog organa tek treba da se donese.

 

U poslednjih petnaestak godina, napominju u KBC-u Zagreb, imali su sedamdesetak interseksualne dece. U proseku, jedna od 2.000 beba u svetu rodi se s interseksualnom karakteristikom odnosno sa stanjem genitalnih i hromozomnih karakteristika koje nisu ni potpuno muške ni potpuno ženske. Rađanje beba s dvopolnim organima beleži se odavno, budući da prvi zapisi o tome datiraju iz stare Grčke i Rima, dok se operacije izvode unazad pedesetak godina i to na hiljadu dnevno, iako, kako potvrđuju stručnjaci, još uvek nema dokaza o njihovom uspehu. Naprotiv, mnogobrojne stručne studije do sada su pokazale da rani hirurški tretman genitalija često rezultira kasnijim psihološkim i seksualnim problemima. Ukoliko doktori "odredjivanjem" pola novorodjene bebe "ne pogode" kasniju rodnu pripadnost deteta, napravljena je velika šteta.

 

Upravo zbog takvog, olakog pristupa interseksualnosti, koje nastoje da se »reše« hirurškim nožem i zbog činjenice da se ljudi na kojima je izvršena korekcija organa osećaju osakaćeno i nesrećno kada odrastu, 1982. godine je Charyl Chase, interseksualna žena, osnovala Intersex Society of North America, udruženje posvećeno sprečavanju genitalne hirurgije. Sve genitalne operacije, smatraju u tom udruženju, treba da se odlože do trenutka kad osoba postane sposobna za donošenje odluka, osim ako operacija nije nužna iz zdravstvenih razloga.

 

Kako i kod nas upozoravaju iz organizacija koje se bave transrodnim pitanjima, »normalizacija« polnih organa uglavnom nije medicinski neophodna, već se više tiče uklanjanja društvene stigme, koristeći heteroseksualni obrazac seksualnosti, društveno prihvaćenu normu koja priznaje samo dva pola.

 

Caster Semenya, 20-godišnja južnoafrička atletičarka koja se pre dve godine suočila s optužbama da nema pravo da nastupa kao žena jer je interseksualna (sa ženskim polnim organom, ali bez unutrašnjih ženskih organa, i s triput većim procentom testosterona od uobičajene žene), ipak je na kraju pobedila predrasude i izborila se za pravo da trči kao  žena. »Za nas je ona žensko jer je rođena, odgajana i oseća se kao žensko«, poručivala je 2009. godine njena porodica.

 

Najpoznatija interseksualna osoba u Hrvatskoj, ili barem jedina koja je otvoreno o tome i progovorila, jeste Romana Brajković Juraco, rođena u Gorskom kotaru kao interseksualna osoba i u matičnoj knjizi zavedena pod muškim imenom. Rođena je s oba polna obeležja. Prebolela je karcinom i infarkt, prošla mnogobrojne operacije pola, a danas vodi organizaciju posvećenu ispravnom zakonskom tretmanu interseksualnih osoba u Hrvatskoj. Organizacija ima 217 članova, ali koliko interseksualnih osoba u Hrvatskoj ima ukupno, nepoznat je podatak. Nedovoljno upućene u transrodnost, porodice se s dvopolnošću svog deteta teško suočavaju, iz čega proizlaze mnogobrojne kasnije detetove traume. »Moj otac se nije nikad oporavio od šoka koji je doživio kad me je video kao bebu. U matičnom uredu upisao me kao muško dete, iako sam imala i vidljiva ženska obeležja«, kaže Romana. Interseksualnost se, napominjala je u nekoliko navrata, stavlja u isti koš sa homoseksualnošću, a doktori je dijagnostifikuju kao puku anomaliju.

 

Pokret se takođe zalaže za smanjenje osećaja stida kod roditelja, počev od toga da se pogrdni, zastareli naziv »hermafrodit« zameni nazivom »interseksualna osoba«.

 

Kako upozoravaju u organizaciji »Zora« iz Čakovca, jednoj od mnogobrojnih u Hrvatskoj koje se bave edukacijom dece i odraslih o, između ostalog, polnosti, rod nije isto što i pol, odnosno pol je biološki, a rod socijalno odredjen. Žene se ne rađaju isključivo nežne, niti postoje isključivo »mačo« muškarci. Rod se, naime, razlikuje od kulture do kulture, zavisi od ekonomskog, društvenog i političkog konteksta. U nekim državama žene imaju pravo glasa, a u drugim nemaju, u nekim kulturama i državama žene se oblače kako žele, u drugim je svako pokazivanje ženskog tela neprihvatljivo. U nekim kulturama, nadalje, muškarci se šminkaju i nose suknje, poput tajlandskih muških »plesačica«. Rodne uloge učimo, što znači da se one mogu i menjati i da nisu striktno odredjene.

 

Dvopolnost je stanje nepotpune diferencijacije pola, tako da osoba ima primarne i sekundarne osobine i muškarca i žene. Prava interseksualnost,s punovrednim žlezdama oba pola, nije zabeležena. Većina interseksualnih osoba ima morfološki i psihološki više ženski karakter, ali kako ni to nije striktno dokazano, hiruršku promenu pola u isključivo ženski, trebalo bi odložiti do trenutka kad osoba sama može da odluči da li želi operaciju i u kom »pravcu«. Kako upozoravaju u organizacijama koje se bave transrodnim pitanjima, najčešći zahvat je preoblikovanje genitalija u primarna ženska polna obeležja, što može da rezultira emocionalnim traumama i gubitkom osećaja, nemogućnošću orgazma. Transrodne osobe mogu biti heteroseksualne, lezbejke, gej ili biseksualne osobe.

 

Izvor: Novi list

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."