You are here: Početna » Zdravlje » Egzistencija » Zdravstvena zaštita lezbejki
ponedeljak, 25 mar 2019

Zdravstvena zaštita lezbejki

Indeks članka
Zdravstvena zaštita lezbejki
Page 2
Sve strane

 

Istraživanje sprovedeno u mnogim delovima sveta pokazuje da se lezbejke, gej muškarci, biseksualne i transdžender osobe osećaju neprijatno da razgovaraju o svojoj seksualnosti sa zdravstvenim radnicima/ama, čak i kada je to u vezi sa njihovim zdravljem. Oni se plaše neprijateljske i homofobične reakcije i to se zaista i dešava. Iskustvo diskrimnacije, lezbofobije ili osećanja da ste nevidljive kao lezbejka može značiti da možda nećete potražiti lečenje kada vam je to potrebno. Zdravstveni/e radnici/e nisu imuni/e na predrasude. Predstavljeni pregled pokazuje da nema dovoljno znanja i senzibilisanosti za specifične potrebe lezbejki i LGBT osoba uopšte. Naročito su zabrinjavajući neki rezultati u vezi sa interakcijom lezbejki i biseksualnih žena sa ginekolozima/škinjama i psiholozima/škinjama: u onim slučajevima gde seksualna orijentacija ima jasan uticaj na zdravlje, pacijentkinje ne otkrivaju svoju seksualnu orijentaciju, a zdravstveni/e radnici/e automatski podrazumevaju heteroseksualnost svojih pacijentkinja.

Nedostatak studija o lezbejskom zdravlju pokazuje odbijanje institucija da prihvate da lezbejke mogu imati različite zdravstvene potrebe od heteroseksualnih žena.

Istraživanje koje je sprovela ILGA-Evropa

Integrisanje LGBT zdravstvenih pitanja u državnu zdravstvenu politiku u centralnoj i istočnoj Evropi

ILGA-Evropa je sprovela istraživanje na temu LGBT zdravlja u pet zemalja centralne i istočne Evrope u bliskoj saradnji sa svojim partnerskim organizacijama: ACCEPT iz Rumunije, Habeas Corpus iz Mađarske, GenderDoc-M iz Moldavije, Egal iz Makedonije i Organizacijom Q iz Bosne i Hercegovine. Pitali smo Maksima Anmegičena, programskog direktora organizacije ILGA-Evropa, da sumira glavne rezultate istraživanja uz posebnu pažnju na situaciju lezbejki i biseksualnih žena.

Postoje prepreke u dostupnosti zdravstvene zaštite koje su specifične za LGBT osobe. Prepreke koje i druge populacije osećaju, napr. nedostatak sredstava, geografska i socijalna izolacija, nedostatak informacija i/ili strah od medicinskih procedura, itd. mogu takođe važiti i za LGBT osobe. Međutim, one koje su specifične za mnoge LGBT osobe uključuju strah od diskriminacije i stigmatizacije, koji ih sprečava da potraže zdravstvenu zaštitu za sebe i svoje porodice. Kada se jednom nađu u sistemu zdravstvene zaštite, LGBT osobe mogu zadržati za sebe lične informacije koje su potrebne zdravstvenim radnicima/ama da bi im pružili odgovarajuću negu. Dodatno, ako član/ica LGBT zajednice doživi homofobiju i/ili diskriminaciju ili oseća da njegove/ne potrebe nisu prepoznate i zadovoljene, ovo ne baš zadovoljavajuće iskustvo može rezultirati odbijanjem dalje potrebne nege. Istraživanje je pokazalo da postoji visok stepen neznanja među zdravstvenim radnicima/ama, ne samo o specifičnim zdravstvenim potrebama LGBT osoba, već takođe i o potrebi da budu svesne/i osetljivosti koja postoji kada se LGBT osobe uključe u sistem koji posmatraju sa strahom i sumnjom (...) Nažalost, implementacija istraživanja pokazala je da su lezbejke i biseksualne žene ciljna grupa do koje je teže doći. Samo 15,6% ispitanica su bile žene iz Rumunije, 24,7% iz Mađarske i 30,6% iz Moldavije. Glavni problem u vezi sa zdravstvenom zaštitom lezbejki je činjenica da lezbejke ne pristupaju zdravstvenom sistemu na isti način kao heteroseksualne žene zato što kontrola rađanja i planiranje porodice nisu prioritetna pitanja za lezbejke. Istraživanje je takođe pokazalo da je manje verovatno da će lezbejke redovno raditi PAP bris ili pregled dojki, dve važne preventivne mere. Studija o lezbejskom zdravlju u Irskoj beleži nedostatak istraživanja u ovoj oblasti što pokazuje odbijanje institucija da prihvate da lezbejke mogu imati različite zdravstvene potrebe od heteroseksualnih žena.

''Jednom kada uđu u sistem zdravstvene zaštite, LGBT osobe mogu zadržati za sebe lične informcije koje su potrebne zdravstvenim radnicima/ama da bi im mogli/e pružiti odgovarajuću negu.''

Za LGBT inkluzivne politike...

U cilju eliminisanja prepreka u zdravstvenoj zaštiti, moraju biti preduzeta dva koraka. Prvo, na nivou sistema zdravstvene zaštite, neophodno je izgraditi svest o potrebama LGBT osoba i razviti potrebne veštine da bi se izašlo u susret ovim potrebama. Drugo, na individualnom nivou, neophodno je ohrabriti samopouzdanje i samopoštovanje kao i razvijanje strategija javnog zastupanja. Zbog toga što pojedinci/nke nisu bili/e svesni/e da imaju prava na zdravstvenu zaštitu i nisu znali/e koje institucije i službe im mogu pomoći da obezbede svoja prava, veoma mali broj ljudi je bio svestan nepostojanja službi. Sistem zdravstvene zaštite mora biti strukturisan i promovisan kao inkluzivna i nediskriminatorna sredina za LGBT osobe da bi se povećalo poverenje LGBT klijenata/kinja. Najvažnije je obezbediti poverljivost podataka klijenata/kinja, uključujući i informacije o seksualnoj orijentaciji i (trans)rodnom identitetu.

Ceo izveštaj možete naći na www.ilga-europe.org

Prvo sveobuhvatno istraživanje o zdravlju lezbejki i biseksualnih žena u Italiji

''MODIDI'', šta znači biti lezbejka ili biseksualna žena u italijanskom sistemu zdravstvene zaštite

Pomoću široko distribuiranog upitnika, istraživanje MODIDI* sakupilo je satatističke podatke o nekoliko glavnih tema: zdravstvenom položaju, društvenoj vidljivosti, dostupnosti institucionalnih resursa u smislu prevencije i blagostanja i u smislu društvenog života. Margerita Graglia, psihološkinja, psihoterapeutkinja i članica organizacije Arcigay, sumirala je rezultate studije u odnosu na lezbejke i biseksualne žene.

''Samo 15% ispitanica su bile zaista ''out'', tj. nisu krile svoju seksualnu orijentaciju u nijednoj društvenoj sredini.''

Samo-identifikacija i coming-out

Većina od 2084 žena koje su ispunile upitnik živi na severu zemlje. Većina ovih žena je mlada, njihova prosečna starost je 29 godina. Slika koja se pojavljuje iz prve analize istraživanja o 2084 žena ima dve strane. Malo manje od polovine, 40,7% definiše sebe kao ''lezbejku''. Od ostalih žena, 6,5% definiše sebe kao ''homoseksualnu'', 4,5% kao ''gej'', 13,3% kao biseksualnu i 28,2% nije upotrebilo nijednu definiciju. Još 4,2% odgovorilo je sa ''drugo'', a ostalih 2,6% odgovorilo je ''ne znam'' ili ''heteroseksualna''. Dok određeni aspekti istraživanja pokazuju pozitivniju stvarnost od očekivane, naročito u odnosu na majčinstvo (20,5% lezbejki ispitanica preko 40 godina rodile su najmanje jedno dete), drugi aspekti kao što je vidljivost u porodici, među kolegama/inicama ili sa osobljem različitih službi još uvek pokazuju tešku situaciju. Samo 15% ispitanica su u potpunosti bile ''out'', tj. nisu krile svoju seksualnu orijentaciju u nijednoj društvenoj sredini (među prijateljima/cama, porodicom ili među kolegama/inicama na poslu ili na fakultetu). 4,1% ispitanica nikada nije ni sa kim razgovaralo o svojoj seksualnoj orijentaciji. Atmosfera u kojoj  je izgleda najlakše napraviti ''coming out'' je sa prijateljima/cama, koji su u 5,7% već bili/e svesni/e toga. Obaveštavanje porodice je izgleda komplikovanije jer je samo 38,9% ispitanica otkrilo svoju homoseksualnost najbližim članovima/icama svoje porodice. Međutim, nesumnjivo je najteže napraviti ''coming-out'' u radnoj sredini jer je samo manjina ispitanica podelilo ovu informaciju sa svojim kolegama/inicama, a 36,5% je priznalo da to nije nikad ni pomenulo. Vidljivost seksualne orijentacije ispitanica je izgleda povezana sa njihovom starošću i geografskom lokacijom mesta stanovanja: odgovori pokazuju da najmlađe žene i žene koje žive na jugu zemlje najviše oklevaju da budu out.



Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."