You are here: Početna » Zdravlje » Egzistencija » Depresija i mentalno zdravlje
utorak, 18 jun 2019

Depresija i mentalno zdravlje

 

Sve/i smo ponekad tužne/i, a ponekad se osećamo lošije nego inače. Ponekad smo depresivne/i ili tužne/i zbog stresnih događaja u životu – kao što su gubitak posla ili smrt drage osobe. Ako su dovoljno stresne, čak i dobre stvari mogu učiniti da nas osećanja nadvladaju. A ponekad se depresija javlja bez nekog očiglednog razloga.


Milioni osoba, i gej i strejt, transrodnih i ne-transrodnih, tokom života doživljavaju emotivne ili psihološke probleme različitih vrsta. Iako znamo da homoseksualnost, biseksualnost i transrodni identitet nisu mentalna oboljenja, stres koji je izazvan negativnim porukama društva, kao i osude i nasilje, ponekad kod LGBTTIQ osoba mogu rezultirati depresijom i drugim vidovima emotivnih problema.

Istraživanja o homoseksualnosti su nedvosmislena. Homoseksualnost nije ni mentalno oboljenje niti moralna izopačenost. Jednostavno, to je način na koji manjinski deo naše populacije izražava ljubav i seksualnost. Studije o sposobnosti rasuđivanja, stabilnosti, pouzdanosti kao društvenoj i stručnoj prilagođenosti pokazuju da gej muškarci i lezbejke funkcionišu kao i heteroseksualne osobe. – Asocijacija američkih psihologa /American Psychological Association

Šta je klinička depresija?

Klinička depresija je bolest koja napada i razum i telo. Može biti daleko kompleksnija nego što se misli. Depresija može izazvati značajne hemijske promene u mozgu zbog kojih je mnogim osobama za oporavak neophodna profesionalna pomoć ili nega.

Depresija nije isto što i osećanja tuge i utučenosti, ova osećanja su sastavni deo života. Tokom kliničke depresije osobe se osećaju loše tokom dužeg perioda, nedeljama ili mesecima. Osobe koje su depresivne često imaju teškoća sa koncentracijom. Ponekad osećaju kao da su u emotivnoj vrtešci, ponekad ne mogu da izbace tugu ili uznemirenost iz misli, a ponekad uopšte nemaju energije.

Depresivne osobe ponekad imaju izrazite promene u težini, ili mršave ili se goje. Mogu imati teškoće sa spavanjem, naročito u ranim jutarnjim časovima. Pojedine depresivne osobe spavaju duže od uobičajenog. Seksualnost može biti umanjena.

Kada se ne leči, depresija može trajati mesecima ili čak godinama. Može nestati sama od sebe, ali se često ponovo javlja. Osobe koje su se lečile od depresije često naglašavaju da su posle četiri do šest nedelja osetile značajno poboljšanje.

„Mnoge depresivne osobe misle da bi mogle da se „trgnu“ i oporave ako bi uspele da srede stvari u sopstvenoj glavi. To je nerealno. Depresija je bolest. Kao što osobe sa AIDS-om i rakom ne mogu da se „trgnu“ i oporave od tih bolesti, osobe koje pate od depresije ne mogu da se oporave samo uz pomoć dobre volje.“ – Piter Šalit, lekar

Da li se klinička depresija može izlečiti?

Klinička depresija se lako leči savetovanjem i lekovima. Mnoge osobe bez potrebe pate od depresije zato što ne traže pomoć. Mogu osećati da je depresija lična slabost, ili pokušati da se same nose sa simptomima.

Ako se osećate depresivno duže od mesec dana, trebalo bi da razmotrite mogućnost traženja profesionalne pomoći od terapeuta/kinje, doktora/ke, psihijatra/ke koji/ja je „lesbian-friendly“ i ima pozitivne stavove i znanja o problemima gej populacije, ili podržava transrodne osobe. Postoje profesionalne osobe koje vam mogu pomoći da budete srećna i zdrava LGBTTIQ osoba (labrisovo psihološko savetovalište).

Studija koju je sproveo američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje pokazuje da je nakon šesnaest nedelja terapije 55% osoba koje su patile od blage i umerene depresije doživelo značajan oporavak. Različite osobe na različite načine reaguju na razne vrste terapije, ali kognitivna terapija, pomoću koje se uče načini prepoznavanja i dekonstrukcije depresivnog razmišljanja, može biti naročito efektna za depresivne osobe.

Kada depresija sadrži hemijske komponente, lekovi anti-depresivi mogu biti korisni u korekciji hemijske neravnoteže (kao što je nizak nivo serotonina u mozgu). Osobe koje pate od umerene ili teške depresije će najverovatnije imati koristi od upotrebe ovih lekova. Postoje brojne vrste anti-depresiva, ako jedni ne pomažu, neki drugi sigurno hoće. Neke studije su pokazale da je kombinacija anti-depresiva i terapije najbolji i najdelotvorniji pristup.

Depresija i samoubistvo

Ponekad ljudi bivaju toliko depresivni da razmišljaju o samopovređivanju i samoubistvu. Ove misli i dela mogu biti „pasivna“ – kao što je želja da se nestane ili da se ne probudi ujutru, kao i „aktivna“ – kao što je gutanje pilula, namerno nanošenje posekotina sebi ili samoubistvo. Javljanje samoubilačkih misli i dela je indikacija da se osoba bori sa veoma ozbiljnom depresijom. Ako razmišljate o samopovređivanju ili ste napravili plan za samoubistvo, molimo vas da odmah zatražite pomoć. Pozovite prijateljicu ili prijatelja, lekara/ku ili SOS telefon. Niste sami iako se to u ovom trenutku možda ne čini tako, ova osećanja će proći i biće vam drago što ste potražili pomoć.

Ukoliko imate prijateljicu ili prijatelja koja/i razmišlja o samoubistvu otvoreno pričajte o tome i pomozite joj/mu da što pre potraži profesionalnu pomoć. Ukoliko postavljate pitanja o samoubistvu, to ne znači da će osoba sa kojom pričate još više želeti da se ubije, zapravo, najčešće oseća veliko olakšanje što najzad može sa nekim da priča o tome.

Saveti za prevazilaženje depresije

  • Pokušajte da svoju depresiju prihvatite kao bolest. Ne možete se oporaviti od depresije samo uz pomoć dobre volje.
  • Pokušajte da radite ono što volite – posećujte prijateljice i prijatelje, idite na masažu ili neki kurs – kako ne biste razmišljali o onome što doprinosi razvoju depresije i da biste se fokusirali na stvari zbog kojih se bolje osećate.
  • Odložite velike odluke ili promene koje se tiču posla, ljubavi ili novca za vreme kad se budete osećali bolje.
  • Uobičajeno je da se tokom depresije, uznemirenosti ili stresa dešava da ste zaboravni. Vodite beleške i pravite spiskove. Sećanje će se poboljšati kada se budete osećali bolje.
  • Uobičajeno je da se noću šetate. Bolje je ustati iz kreveta dok ne osetite da vam se opet spava. Ukoliko se često budite rano ujutru, i ne možete ponovo da zaspite – to može biti znak da vam je potreban medicinski pregled.
  • Jutra su često najteža. Što se više približava veče, dan postaje sve bolji.
  • Izbegavajte da budete dugo sami kod kuće – depresivne misli se mogu pogoršati kada nema nikoga u okolini.
  • Izađite napolje u šetnju najmanje jednom dnevno. Lagane ili umerene vežbe bilo koje vrste mogu biti od velike pomoći za oporavak.
  • Ne pokušavajte da se „lečite“ alkoholom, marihuanom ili drugim drogama. One mogu izazvati još veću depresiju.

Šta ako je osoba koju volite depresivna?

Provođenje vremena sa prijateljicom ili prijateljem koja/i je u depresiji može biti teško. Možete se osećati bespomoćno, ponekad ljuto, pogotovo ako je osoba razdražljiva i ne odgovara na vaš pokušaj da joj se približite. Podsećajte sebe da vašoj prijateljici ili prijatelju nije dobro, i da ne želi da vas povredi.

Kliničku depresiju ne možete otkloniti ljubavlju, baš kao što ne možete ljubavlju izlečiti srčane bolesti ili dijabetes. Osobama koje su depresivne potrebna je medicinska pomoć, a nekima i lekovi.

Sa druge strane, podrška od strane društva doprinosi lečenju mnogih ozbiljnih bolesti, uključujući depresiju. Približite se svojoj prijateljici ili prijatelju koja/i je u depresiji, tako da zna da vam je stalo.

Zovite telefonom, ostavljajte nežne porukice. Večerajte zajedno, ili idite u bioskop, na utakmice, žurke ili druga dešavanja. Svoja očekivanja držite na niskom nivo. Čak i ako vaša prijateljica ili prijatelj ne odgovara, možete biti sigurni da ceni vaš trud.

Potencijal za izloženost kliničkoj depresiji

Klinička depresija je slična srčanim oboljenjima i raku po tome što je svako/a potencijalno izložen/a riziku. Ukoliko u porodičnoj medicinskoj istoriji imate osobe sa nekom od ovih bolesti, vaša podložnost se povećava. Ovo objašnjava zašto neke osobe počnu da pate od kliničke depresije nakon nekog velikog, stresnog događaja, dok se čini da druge osobe razviju depresiju koja naizgled nije ničim izazvana.

Mlade odrasle osobe (između 18 i 25 godina) su sklonije depresiji od sredovečnih, možda zato što se u tom dobu javlja stres zbog razdvajanja od primarne porodice i učenja da se živi samostalno. Starije osobe su takođe sklonije depresiji od sredovečnih.

Osobe koje zloupotrebljavaju alkohol mogu postati depresivne. Neumerena upotreba alkohola često ukazuje na to da osoba „sama leči“ depresiju. Ali alkohol i druge droge, poput valijuma i barbiturata su same po sebi depresanti, i samo pogoršavaju probleme.

Upitnik za otkrivanje depresije

Ovaj upitnik nije napravljen da izvede dijagnozu depresije. Za tako nešto je potreban kompletan medicinski pregled.

1. Nisam u stanju da radim stvari koje sam ranije mogla/mogao.
2. Osećam se beznadežno u vezi sa budućnošću.
3. Ne mogu da donosim odluke.
4. Više ne uživam u stvarima koje su mi ranije bile zabavne.
5. Gubim ili dobijam na težini.
6. Umaram se bez razloga.
7. Spavam previše, ili premalo.
8. Osećam se beskorisno i nesrećno.
9. Postajem razdražljiv/a ili uznemiren/a.
10. Razmišljam o umiranju ili samoubistvu.

Ukoliko ste odgovorili sa „da“ na pet ili više od ovih pitanja, i tako se osećate svakodnevno već nekoliko nedelja, postoji velika verovatnoća da patite od depresije i trebalo bi da potražite pomoć.
Ukoliko ste odgovorili sa „da“ na pitanje broj 10, trebalo bi odmah da potražite pomoć, bez obzira na odgovore na ostala pitanja.

Drugi tipovi emotivnih problema i problema sa mentalnim zdravljem

Pojedinke i pojedinci iz LGBTIQ zajednice mogu iskusiti i razne druge tipove mentalnih oboljenja. Lezbejke, gej muškarci, biseksualne, transrodne i druge osobe su podjednako podložne teškim mentalnim oboljenjima kao i heteroseksualne.

Mentalna oboljenja se javljaju u brojnim oblicima. Neki, poput šizofrenije, mogu odvesti do poremećaja načina na koji mislimo i simptoma poput javljanja glasova ili priviđenja stvari koje nisu tu. Druga mentalna oboljenja, poput depresije, uključuju promene u načinu na koji osećamo i/ili se ponašamo.

Naše društvo još uvek pripisuje određene stigme mentalnim oboljenjima, kao i fizičkim – ranije je to bio rak, a poslednjih godina AIDS. Zbog stigme ljudi često pokušavaju da sakriju mentalno oboljenje, što ih sprečava u traženju pomoći koja može doprineti da se osećaju bolje. Za LGBTTIQ osobe, višestruka stigma zbog pripadnosti seksualnoj manjini i borbe s mentalnim oboljenjima može predstavljati veliki izazov, i otežati svakodnevni život.

Dobre vesti su da je pomoć dostupna. Uvek je dobra ideja popričati sa lekarom/kom ili savetnikom/com o sopstvenim osećanjima. Pričajte o zabrinutosti koju osećate u vezi sa mentalnim zdravljem, kao što biste pričale/i o drugim bolestima.

Izvor: http://www.metrokc.gov/health/glbt/mhdep.htm
Prevela: Majda Puača
Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."