You are here: Početna » Saznajte Više » Pojmovnik » Nespremni da prijave nasilje
subota, 21 jul 2018

Nespremni da prijave nasilje


LGBT populacija i reforma sektora bezbednosti u Srbiji

 

Stepen poverenja LGBT populacije u institucije sektora bezbednosti u Srbiji je nizak, zbog čega je većina osoba nehetoreseksualne orijentacije nespremna da prijavi slučajeve nasilja i diskriminacije. Postoji veći broj javnosti manje izloženih neheteroseksualnih osoba koji incidente i pretnje prijavljuju LGBT organizacijama, ali su istovremeno nespremni da se obrate i policiji, pokazuju rezultati istraživanja „LGBT populacija i reforma sektora bezbednosti“ , koju je uradio Centar za istraživanje javnih politika.

 

Nespremnost da se nasilje, incidenti i pretnje prijave policiji, kako se ističe, objašnjava se uglavnom time da „iako policija pravovremeno reaguje, sledi dugotrajan i neizvestan proces pred pravosudnim organima“. Rezultati istraživanja ukazuju i da spremnost da ovakve slučajeve prijave iskazuju više aktivisti LGBT organizacija u odnosu na neaktiviste. S druge strane, nalazi ovog istraživanja upućuju na to da i pored zadovoljavajućeg pravnog okvira u Srbiji koji sankcioniše svaku vrstu nasilja i diskriminacije LGBT populacije, neheteroseksualne osobe opažaju da im je ugrožena lična bezbednost. Tu se pre svega misli na fizičku bezbednost, ali i na ekonomsku sigurnost i pretnju da će biti žrtve diskriminatornog tretmana prilikom zapošljavanja i ostvarivanja drugih prava.

 

U okviru istraživanja intervjuisani su i pripadnici Ministarstva odbrane i MUP Srbije, koji su istakli da se prilikom zapošljavanja u ovim institucijama ne vrši diskriminacija. „Osećaj ugroženosti fizičke bezbednosti predstavlja glavnu pretnju koja se najsnažnije manifestuje prilikom pojavljivanja LGBT na ulici i javnim prostorima. Iz objašnjenja učesnika i učesnica diskusije u fokus grupama primetno je i da se osećaj ugroženosti fizičke bezbednosti menja zavisno od političkog konteksta ili opštih dešavanja u društvu. Tako je osećaj fizičke ugroženosti prisutniji u periodu uoči održavanja Parade ponosa, ali i kada je medijski prostor dostupniji za zagovornike homofobičnih stavova“, navodi se u rezultatima istraživanja.

 

Prema percepciji znatnog broja učesnika pet fokus grupa u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, koje su održane u okviru istraživanja, pretnje po njihovu bezbednost proizvod su političkog i društvenog diskursa u kojem institucije poput Srpske pravoslavne crkve, predstavnika političkih partija i državnih institucija u javnim nastupima ne pozivaju u svim prilikama na poštovanje osnovnih ljudskih i manjinskih prava ili čak na neki način opravdavaju nasilje i diskriminaciju ove manjine.

 

Predstavnici MUP, intervjuisani u okviru ovog istraživanja, medjutim, navode da bezbednost manjinskih zajednica, uključujući i LGBT populaciju, predstavlja jedan od prioriteta u delovanju policije. Navode da je policija mapirala mesta okupljanja LGBT populacije i da prisutni gradjani na tim mestima imaju bezbednosnu zaštitu. „Ova zaštita nekada je spolja nevidljiva, ali LGBT nevladine organizacije koje saradjuju sa policijom i prijavljuju dogadjaje koji su od bezbednosnog interesa znaju da je policija prisutna“, ističe se u nalazima istraživanja.

 

Aktivisti LGBT organizacija koji su učestvovali u istraživanju , ipak, naglasili su da postoje razlike u radu policije u odnosu na veličinu mesta, tako da i ako smatraju da postoji napredak u odnosu policije prema LGBT populaciji, onda ga vezuju uglavnom za Beograd, ali ne i za manja mesta. Zbog toga je Centar za istraživanje javnih politika , medju preporukama, naveo da MUP treba da poboljša komunikaciju policije i LGBT zajednice, naročito u manjim mestima.

 

Takodje, kao najveći nedostatak pravne regulative koja se odnosi na položaj osoba neheteroseksualne orijentacije u Srbiji ističe se nedostatak definicije institucije „zločina iz mržnje", pa se preporučuje i njeno uvoñenje u Krivični zakonik. Prema iskustvima drugih zemalja i stavovima LGBT organizacija, uvoñenje „zločina iz mržnje“ doprinelo bi efikasnijem procesuiranju optuženih za nasilje i krivična dela usmerena protiv LGBT populacije.

 

 

Centar je prošle godine osnovala grupa stručnjaka iz nekoliko oblasti, a autorke ovog istraživanja su Jelena Radoman, Svetlana Djurdjević Lukić, Marija Radoman i Branka Andjelković.

 


LGBT osobe bi radile u policiji i vojsci

 

Na pitanje da li bi radili u MUP ili Ministarstvu odbrane, većina učesnika istraživanja odgovorila je pozitivno. Oko trećina njih, ipak, pokazala je nezadovoljstvo radom ovih institucija, jer ih smatraju simbolima represije, dok je nekoliko reklo da ne bi imali problem da rade u tim institucijama. Medjutim, oni koji su se izjasnili da bi radili u ovim institucijama, pretpostavljaju ili da ih MUP i vojska ne bi primili u „svoje redove“ ili da bi brzo bili izbačeni ako bi se saznalo za njihovu seksualnu orijentaciju.


Izvor: Danas

 

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."