You are here: Početna » Saznajte Više » Pojmovnik » Nogama u glavu zato što je gej
četvrtak, 23 maj 2019

Nogama u glavu zato što je gej


N. T. (21) za Mondo otkriva kada je spoznao da je gej, kako je zbog toga dobio prve batine, zbog čega njegovi roditelji još ništa ne znaju, ali i kako izgleda svakodnevni život geja u Srbiji.


“Ne mogu da se ljubim na ulici da ne bih dobio nož u stomak ili pesnicu u glavu. Nisam nikada prošetao ulicama Beograda držeći se za ruku s osobom s kojom sam u vezi. Jednom sam to doživeo, ali u Berlinu – osećao sam se kao ptica, hteo sam da poletim”.


Pitate se ko je čovek koji je izgovorio ove rečenice? Zbog čega ne može da radi tako “obične stvari”? Da nije reprint teksta iz 19. veka?


Ne. Ovo je priča o dvadesetjednogodišnjem studentu N. T. koji je iz gradića u Srbiji došao u Beograd s nadom da će nova sredina imati više razumevanja za činjenicu da je biti gej samo nečija seksualna orijentacija, a ne i glavna crta ličnosti.


“Ljudi definišu čoveka po tome da li je gej. Kažu on je gej – i to je to. Kao da nema nijednu drugu osobinu, nema šta više da ulazi s njim u komunikaciju. Niko ne shvata da je to samo seksualna orijentacija i da nema nikakve veze s tim šta jedeš, piješ, gde izlaziš… Ja sve isto radim kao i svi ostali ljudi”, pokušava da se predstavi N. T.


On je lep mladić, elokventan i obrazovan. Pun je energije i “pozitivno zrači”. Ne odaje utisak osobe koja zbog svoje seksualnosti mora da živi izolovano – u svetu tajni u kom nema pristupa ni za njegove roditelje, ni najbližu familiju.


Nije ga poremetio ni užasan napad koji se pre godinu dana dogodio ispred jednog gej kluba u Beogradu.

 


Policija: “Pederi – i treba da ih tuku!”


N. T. u ispovesti za Mondo prepričava da su, bez ikakvog povoda, njega i druga s leđa napala sedmorica huligana.


“Video sam samo noge kojima su nas udarali u glavu. Potrčali smo ka ulazu u klub, ali je obezbeđenje zatvorilo vrata da bi sprečilo napadače da uđu unutra. Ja sam počeo da se branim i došla je policija koja je prekinula tuču. Prošao sam samo sa modricama, ali je moj drug sa teškim povredama prebačen u Urgentni centar”, priseća se N. T.

On je posebno razočaran reakcijom policije. “Nisu bili pristojni prema nama, prozivali su nas. Dobacivali su ‘pederi… i treba da ih tuku”. Slučaj nikada nije procesuiran jer su N. T. i njegov drug odbili da podnesu tužbu. “Nisam hteo da to učinim jer sam se plašio da će na taj način moji roditelji saznati da sam gej”, iskren je N. T.


I nisu saznali…

 


Šta ako vam dete kaže da je gej?


“Mnogo je konzervativna i zatucana sredina da bih mogao to da im kažem. U mom gradu postoji uverenje da u njemu toga nema, da se takve stvari dešavaju negde daleko. Moji samo misle za Bokija 13 da je gej i to je to… Možda ću im reći kasnije kada se osamostalim. To može da utiče i na moje studiranje – sebično, ali je tako.”


“Mog druga su roditelji, koji su skoro saznali da je gej, vratili kući sa studija u Beogradu jer misle da ga je pokvario veliki grad”, objašnjava N. T.

 

On misli da bi tom informacijom “pokvario život svojim roditeljima”, a u pitanju je samo “njegova seksualna orijentacija i ništa više”. “Više sam se oslobodio kad sam došao u Beograd, tu mi je bila prekretnica, ali u sredini u kojoj sam odrastao niko ne zna da sam gej”.


Kaže i da se, kada je na prelazu iz osnovne u srednju školu, spozanao da je gej, čudno osećao.


“Da kažem da je lepo – nije, da kažem da je ružno – nije, bilo je nekako čudno… Potičem iz konzervativne sredine gde to nije baš zastupljeno, a u prvo vreme sam mislio da je to stvar koja se tiče puberteta i koja će kada on prođe, takođe proći. Menjao sam devojke tražeći pravu, dok nisam to probao s muškarcem. Znam slučajeve ljudi koji su se teško borili s tim, povlačili se u sebe, bežali od kuće i bili opterećeni time da je to bolest. Ja stvarno nisam imao tih problema, jedino sam promenio odnos s ocem, taj odnos je malo zatajio i nemam baš neku komunikaciju s njim, iako on ne zna da sam gej. Tako mi je lakše”, kaže N. T.

 


“Huligan” - najbolji drug


Nije mu bilo lako ni da istinu o svojoj seksualnoj orijentaciji podeli sa najbližim prijateljima. “Prvo sam rekao drugu za kog se kasnije ispostavilo da je i on gej. Možda sam to osećao i svesno zbog toga njega odabrao. Pored njega, istinu o meni znaju samo još jedan ‘stejt’ drug i tri četiri drugarice”.


Njegov najbolji drug, međutim, nije nikada saznao da je N. T. gej. “Nisam rekao svom najboljem drugu, koji mi više i nije najbolji, jer s njim ne mogu da podelim deo života. Izgubio sam dosta ljudi zbog toga jer nisam smeo da im kažem ko sam i jer sam mislio da ću biti odbačen. Taj moj drug je inače privođen za vreme gej parade jer je bio na drugoj strani – među napadačima na gejeve. I dalje sam super s njim, iako kaže da će i sledeće godine, ako bude gej parade, izaći na ulicu”.


Žene, kako kaže, imaju više razumevanja, pa je tako smogao hrabrosti da i devojci, sa kojom je bio u vezi tri i po godine, saopšti da je gej.


“Mislila je prvo da je zezam, nije mogla da veruje, kome god sam rekao niko nije verovao, svi očekuju da su gejevi feminizirani i šokiraju se kad otrkiju da je to neko ko krajnje "obično" izgleda”.

 


Beograd - zabranjeni grad


N. T. se preko dana nikada nije prošetao ulicom držeći se za ruku sa svojim partnerom, to je činio samo ponekad noću, znajući da ga niko neće videti.


“To mi mnogo nedostaje. To je on čemu najviše težim jer ja sam ograničen na prostoriju, na sobu, na stan… Viđamo se samo po gej klubovima. Sa dečkom se viđam kod mene u stanu, kod njega u stanu i u kafićima, ja nemam četvrti izbor. Ne mogu da se ljubim na ulici da ne dobijem nož u stomak ili pesnicu u glavu. Ta sloboda je možda nešto što mi najviše nedostaje”.


On se nada da će se stanje u Srbiji promeniti. “Zbog reklama, propagande, serija… Nema serije gde se ne spominje gej ili lezbejska veza”.


“U Berlinu sam imao priliku da se držim za ruku s dečkom i šetam po gradu. Mislio sam da sam ptica i da ću da poletim. Iako smo išli turistički i imali prilike da obilazimo kafiće i diskoteke nismo to radili, samo smo šetali, išli u park, hteli smo da iskoristimo trenutak jer smo znali da nas, kada se vratimo u Srbiju, čeka haos”.


On i pored toga ne razmišlja o odlasku u inostranstvo zbog svoje seksualne orijentacije. “Na to gledam isključivo kroz karijeru, ako ovde nađem posao, ostaću u zemlji”.

 


Šta se krije iza vrata gej klubova?


Na pitanje da li je u Beogradu “teško naći srodnu dušu” s obzirom na to da je većina gejeva “prikrivena”, N. T. kaže da 40 odsto gejeva partnere pronalazi tako što odu u tri gej kluba, a 60 odsto to čini preko gej sajtova.


“Nije teško jer ima dosta ljudi, klubovi su puni. Ja kada odem posle tri meseca nikoga ne poznajem” , kaže N. T. koji je proredio izlaske jer je zadovoljan u vezi u kojoj je više od godinu dana.

 


Glavne predrasude


Životna priča N. T. u potpunosti ilustruje situaciju u srpskom društvu danas po pitanju ljudskih prava LGBT osoba.


Posebno je zabrinjavajuće to što su istraživanja u Srbiji pokazala da su homofobični stavovi najprisutniji kod mladih uzrasta od 15 do 18 godina. Veliki broj njih je čak i izvršio neko nasilje zbog seksualne orijentacije ili zna nekog ko je tako nešto učinio.


Da su LGBT osobe bolesne smatra 41 odsto ispitanih srednjoškolaca, rezultat je istraživanja u kojem je anketirano 630 učenika srednjih škola od aprila do juna u šest reprezentativnih gradova Srbije.


Postoji 20 odsto ekstremnih srednjoškolaca, koji podržavaju stavove da gej osobe zaslužuju batine i da ih treba izbaciti iz škole, pokazalo je istraživanje “Stavovi i vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji”.


Sa drugo strane, postoji i ne mali broj liberalnih srednjoškolaca, jer 16,5 odsto ispitanih podržava pravo gej populacije na sklapanje braka, što ukazuje na oštru podelu među srednjoškolcima.


Izvor

 

 

 

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."