You are here: Početna » Saznajte Više » Međunarodni skupovi » Izveštaj sa 17. konferencije IGLYO-a PRIDE in ACTIVISM
nedelja, 15 sep 2019

Izveštaj sa 17. konferencije IGLYO-a PRIDE in ACTIVISM

U sunčanom i toplom Lisabonu je od 18. do 26. oktobra 2003. godine održana godišnja konferencija IGLYO-a pod nazivom Pride u aktivizmu.

Osnovna zamisao organizatora bila je deljenje iskustava među aktivistima/aktivistkinjama koji dolaze iz drukčijih sredina, i pretpostavka je – imaju različita iskustva vezana za svoje političko delanje, i različito shvatanje Pride-a (u smislu Ponosa) koji je vezan za njihov aktivistički rad.

Konferenciji je prisustvovalo 30 učesnika iz Nemačke, Letonije, Irske, Škotske, Slovenije, Švedske, Malte, Belgije, Mađarske, Srbije i Crne Gore, Bugarske, Holandije, Poljske, Česke, Slovačke, Brazila, Kamčatke, Rusije i grupa iz Portugala od kojih je jedna bila uključena u organizaciju konferencije.

Metod rada je bio rad u malim grupama, koje su posle radionica iznosile zaključke do kojih su došle - celoj grupi koja je o tome diskutovala.

Imali smo aktivnosti na ulicama Lisabona, inter-kulturno veče na kome smo prezentovali naša nacionalna jela i pića, i još puno događaja koji su osmišljeni da bi se učesnice/učesnici zbližili i da bi samim tim rad bio prijatniji i efikasniji.

Imali smo radionice na temu 'Pride u aktivizmu' – koja je bila neverovatno zanimljiva. U različitim sredinama koncept Pride-a varira (i znam da nisam rekla ništa osobito novo)od toga da je Pride način na koji se oblačim i na koji rušim rodne uloge koje društvo nameće, do načina na koji delam politički što je zapravo način pružanja otpora represiji koju društvo vrši na LGBT deo populacije.

Zatim smo radili neku vrstu hronološkog prikaza aktivizma u našim sredinama, i u našim životima – koji su to događaji bitni za nas kao politički osvešćene pojedince/pojedinke, šta nas je motivisalo, i kako smo mi sebe shvatili unutar tog šireg konteksta. Ova radionica je takođe bila jako zanimljiva budući da su bili prisutni pojedinci/pojedinke iz zemalja u kojima LGBT aktivizam ima tradiciju dugu pedesetak godina. Meni je na ličnom nivou bilo jako zanimljivo da čujem odakle potreba da se bude aktivista/aktivistkinja u zemljama gde je zakonom regulisano ali i sprovedeno pravo LGBT populacije na 'različitost', kako oni osmišljavaju prostor za političku akciju kada npr. - u Švedskoj postoje savetovališta za roditelje lezbejki i gay mučkaraca, što je naučna fantastika za mene. Takođe, ista ta Švedska ima jako veliku stopu samoubistava među lezbejkama i gay muškarcima – što je za nas ne-Šveđane bilo pravo iznenađenje. Naravno da sam svesna da uvek postoje stvari na kojima treba da se radi, ali sam ponekad sklona da pomisli da će posle mnoštva krupnih poteza koje je potrebno napraviti prestati potreba za aktivizmom. Mislim da je to naprosto fantazma koja koristi da dokaže da sve ovo ipak ima kraja. Što se tiče ostalih predstavnika/predstavnica priča je, sa manje ili više odstupanja slična budući da su reforme u većini zemalja započete i da skoro svi želimo i težimo istim stvarima, što još snažnije povezuje osobe. Mene je oduševila, mada i začudila činjenica da mlade aktivistkinje/aktivisti osećaju kontinuitet sa prethodnim generacijama.

Radionica koju definitivno treba pomenuti, po mome mišljenju, je bila radionica o tome kako je shvatanje 'pride'-a, načina na koji mi artikulišemo svoje seksualnosti i potrebu za političkom akcijom, determinisan medijima/main stream kulturom/politikom/ religijom. S tim u vezi, svi mi smo navodili i objašnjavali primere iz svojih iskustava, pokušavali da pronađemo koordinate u kojima se naša iskustva podudaraju ili barem sliče jedna drugima, da pokušamo da odredimo granice tog uticaja – kako, zašto i na koji način ono što radimo biva smisleno u kontekstima u kojim to biva rađeno. U grupi u kojoj sam ja bila bili su učesnice/učesnici iz zemalja u kojima je dominantna (većinska, ali ne i državna) religija katoličanstvo – oni su navodili načine na koje su u njihovim zajednicama tretirani ljudi koji su 'seksualno različiti' i na sile kojima se isti ti ljudi moraju odupirati svakodnevno, a u ugrađene su u porodicu, vaspitanje, obrazovanje... Kako se otrgnuti onome čemu smo 'naucene/i' i kako gradimo svoje identitete uprkos stegama koje teže da unifikuju i svedu moguće izbore koje možemo praviti. Učesnice/učesnici su govorili o iskustvima u svojim porodicama, zajednicama koje su donekle reprodukovale te obrasce, ali i o prihvatanju sebe i načinima na koji su prihvatani od strane drugih. Kada se u obzir uzmu sve okolnosti, ono što su oni opisivali kao agense potrebe za političkim delanjem je bilo sjajno slušati.

Što se mog iskustva tiče ono je određeno vaspitanjem i životom u jednoj patrijarhalnoj sredini, ali nipošto nema tu 'težinu' budući da nisam religiozna i da u osnovi mog vaspitanja ne leži snažan uticaj 'zvanične' religije, barem ne na način na koji su o tome govorile moje sagovornice/sagovornici. Istina, mogu to da prepoznam u onome što se poslednji niz godina događa u mojoj sredini, ali činjenica da pravoslavna crkava revidira moralne norme i pokušava da nametne svoje standarde – može uticati tek na generacije koje odrastaju u toj 'klimi'.

Već pomenute 'igre' na ulicama Lisabona su bila jedno sjajno iskustvo, ono što ih je učinilo još lepšim je učešće građanki/građana, slučajnih prolaznica/prolaznika koji su nam pomagali u izvršavanju zadataka, kao i prisustvo ekipe portugalske nacionalne televizije. Mi smo bili podeljeni u nekoliko grupa koje su imale različite zadatke – da dekorišu pet izloga zastavom dugih boja, da skupe potpise petnaest građank/građana za peticiju o gay/lezbejskim brakovima i sl.

Igra se završila tako što se jedna grupa učesnika kupala u fontani na jednom od glavnih trgova.

Nabrajanje bi moglo ići do u nedogled, ali zastaću ovde.

Rećiću još samo to da je pravo zadovoljstvo bilo učestvovati na ovoj konferenciji, i da je inter-kulturno učenje uvek tu da ukaže na raznolikost iskustava i načina na koji shavamo svet oko sebe, a ne da bi naglašavalo razlike među ljudima.

J.N.C

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."