You are here: Početna » Saznajte Više » Komentar » Srpski i postmoderni fašizam
ponedeljak, 28 maj 2018

Srpski i postmoderni fašizam


Most Radija Slobodna Evropa: Da li treba zabraniti ekstremističke organizacije u Srbiji


Ivan Kuzminović: Mi danas zaista imamo problem sa nečim što je moderna, savremena varijanta srpskog fašizma.


Branko Radun: Fašizam u nekom postmodernom smislu više je lociran u bankarskim i onim krugovima koji vode ratove širom planete


Omer Karabeg: Naši sagovornici su Ivan Kuzminović iz Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije i politički analitičar Branko Radun. Koliko su u Srbiji jake ultradesničarske ekstremističke organizacije koje šire nacionalnu i rasnu mržnju?


Ivan Kuzminović: Te organizacije su počele da žive punim životom nakon 5. oktobra, posle odlaska Miloševića s vlasti. Za ovih deset godina one su, uz pomoć jednog dela društva i ignorisane od sudstva, često odmeravale svoju snagu sa državom. Bojim se da su danas te organizacije relevantan igrač u našem javnom prostoru.

 

Branko Radun: Posle 5. oktobra u Srbiji je došlo do promašene tranzicije koja se pretvorila u rasprodaju nacionalnih resursa. Mladi ljudi osećaju da u ovoj zemlji nemaju perspektivu, pa ili odlaze van zemlje ili se kod njih javlja neka vrsta otpora. Mislim da su te grupe na margini i ne toliko brojne. Srbija je jedno osiromašeno, propalo društvo u kome su mladi ljudi očajni. U takvom društvu su takve pojave za očekivati.


Ivan Kuzminović: Ne bih se složio da ultradesničarske organizacije predstavljaju marginu. Nedavno smo imali prilike da osetimo njihovu moć kada su uspele da spreče održavanje Parade ponosa putem otvorenih pretnji državi i gradjanima. Svojim pretnjama oni su uplašili policiju i državne funkcionere i demostrirali svoju moć.

 

Branko Radun: To što se dešavalo oko ovogodišnje Parade ponosa treba ipak razjasniti. Održavanje Parade ponosa se u dobrom delu društva u Srbiji doživljava kao neka vrsta naloga koji dolazi iz Evropske unije. Po nekim procenama, većina gradjana protivi se održavanju gej parade. Zašto je vlast ove godine tako reagovala i otkazala gej paradu? Vlast sada ulazi u izborni ciklus, a njeni predstavnici su svesni da su prošle godine zaradili veliki minus kada su maksimalnom represijom, koja je išla dotle da su bili spremni i da pucaju na protivnike gej parade, omogućili njeno održavanje. Zbog takvog ponašanja opala je podrška gradjana Demokratskoj stranci i vladajućoj koaliciji.


Ivan Kuzminović: Koliko znam, raspoloženje gradjana prema gej populaciji i seksualnim manjinama nikada nije empirijski izmereno. Nije tačno da je održavanje Parade ponosa zahtev Evropske unije. Nije ovde grupa od 200 ili 300 gradjana iz zemalja Evropske unije došla da organizuje gej paradu. Reč je o našim gradjanima koji su hteli da iskoriste svoja ustavom zagarantovana prava.


Omer Karabeg: Ima li fašizma u Srbiji?

 

Ivan Kuzminović: U poslednjih deset godina pojavile su se takve destruktivne tendencije kod mladih ljudi, pre svega onih koji pripadaju ultradesničarskim organizacijama, kod jednog dela medija, kod nekih političkih stranaka i kod Srpske pravoslavne crkve. Mi danas zaista imamo problem sa nečim što je moderna, savremena varijanta srpskog fašizma.


Branko Radun: Srbija je jedno tradicionalno društvo za koje može da se kaže da je u nekim stvarima konzervativno, ali to ne treba mešati sa fašizmom. Fašizam u nekom postmodernom smislu, po mom mišljenju, više je lociran u bankarskim i onim krugovima koji vode ratove širom planete.

 

Ivan Kuzminović: Moj sagovornik vidi postmoderni fašizam u globalnoj ekonomiji i Americi, što je zaista apsurdno i ne bih ulazio u tu raspavu. Kada je Republičko javno tužilaštvo pokrenulo inicijativu za zabranu nekih ultradesničarskih organizacija, predstavnik „Pokreta 1389“ izjavio je u raspravi pred Ustavnim sudom da je homoseksualnost neurološki poremećaj koji je neizlečiv i da je cilj njihovog pokreta medicinska zaštita, a ne nasilje nad nekim ko je pogrešno isprogramiran, a mogao bi da bude reprogramiran. Ta vrsta ideja je postojala u nacističkoj Nemačkoj i kao posledica toga je u koncentracionim logorima stradalo 100.000 ljudi koji su pripadali seksualnim manjinama.

 

Mi moramo malo da pogledamo svoju istoriju i tridesete godine prošlog veka u Srbiji. Naše nasledje jeste i fašizam tridesetih godina, koji smo delimično uvezli iz Italije i Nemačke. Zato ja ne mogu prihvatim priču da je svet jedna prljava i gadna ogromna površina iz koje se neprekidno u našu jadnu Srbiju prelivaju neke pogane ideje. Moramo jednom da budemo iskreni i da pogledamo i u naše dvorište da bismo videli na šta liči društvo u kojem živimo. Nije sve stiglo izvana, nešto je i naše.


Branko Radun: Mislim da nema potrebe da dokazujem da su naši domaći skinhedsi i neonacisti po ikonografiji, rečniku i ponašanju potpuno identični onima na Zapadu. Cilj priče o tome da ovde buja fašizam je da se na neki način nabaci žig srama našem društvu i izvrši pritisak u pravcu neke moguće denacifikacije.

 

Ivan Kuzminović: Mi ovde ne govorimo o neonacističkim subkulturama i o panku. Ja govorim o vrlo konkretnim pokretima u Srbiji - kao što su Pokret 1389, Naši, Dveri, a ne o klasičnim neonacističkim ćelavcima koji tuku narod po ulici. To su konkretni pokreti koji su vrlo bliski odredjenim verskim zajednicama u Srbiji.


Gej parada - kolateralna šteta

 

Branko Radun: Ne možemo reći da Evropska unija i Sjedinjene Američke Države nisu preko svojih zvaničnika tražile i na neki način vršile pritisak da se gej parada održi i prošle i ove godine. Znate kako dobar deo gradjana u Srbiji na to gleda. Oni to sve vide u paketu - oduzimaju nam Kosovo, zahtevaju da Srbija digne ruke od Republike Srpske i Crne Gore, traže od nas da se organizuje gej parada. Onda je gej parada ispala kao kolateralna šteta, jer gradjani njeno održavanje doživljavaju kao još jedno nacionalno poniženje, kao nešto što nam se natura sa strane.


Ivan Kuzminović: Složio bih se sa mojim sagovornikom da tačka razlaza izmedju Srbije i modernog sveta, što ga u ovom trenutku predstavljaju Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, svakako nije Parada ponosa, već ono drugo što je pomenuo - Republika Srpska i sever Kosova. To je naša ključna tačka razlaza, jer se od nas očekuje da počnemo da se bavimo sami sobom, umesto da izigravamo malu, poraženu i bednu imperijalnu silu, koja i dalje sanja neke snove.


Izvor: Danas

 

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."