You are here: Početna » Saznajte Više » Istorija » GLBTQ prava u Srbiji
nedelja, 17 nov 2019

GLBTQ prava u Srbiji

Iako u Srbiji već dugo postoji pokret za lezbejska i gej ljudska prava, Srbija i Beograd još uvek su daleko od ostvarivanja GLBTQ prava. U Beogradu postoji samo jedan gej klub. A 2001. godine Parada ponosa pretvorila se u pravu anti-gej borbu.
Gej prava nisu bila tema u Srbiji sve do kasnih osamdesetih godina kada je Jovan Ćirilov, poznati esejist, počeo otvoreno da govori o ovoj temi. Arkadija, prva GL organizacija u Srbiji, osnovana je 1990. godine; i tada je bila ilegalna. Iako je homoseksualni čin između dve odrasle osobe vrlo tiho i misteriozno legalizovan 1994. godine, napori aktivista i aktivistkinja bili su u senci politike tog vremena, posebno zbog građanskog rata u Jugoslaviji i uporednog rasta nacionalizma i ekonomskog kraha.

Mirovni aktivizam devedesetih godina u Srbiji uglavnom se odvijao on-line. Tako je i GLBTQ aktivizam uglavnom bio prisutan na internetu. LG grupe u Srbiji razvijaju ogromnu virtualnu zajednicu i veb-sajtovi GaySrbija, Queeria, Labris, Deve, rade na širenju informacija, izvora, prihvatanja i zajedništva, kao i poziva na aktivizam unutar GLBTQ zajednice.

Tokom devedesetih godina nastaju i lezbejske i gej publikacije kao što su bilten Arkadija i queer časopis GAYTO. Ove publikacije objavljuju članke o zakonodavstvu, politici, kulturi, AIDS-u, kao i poeziju i prozu. Drugu prekretnicu devedesetih godina predstavlja osnivanje Labrisa – organizacije za lezbejska ljudska prava i pokretanje Kampanje protiv homofobije.

U januaru 2000. godine, prva lezbejska i gej konferencija održana je i u Novom Sadu. Kasnije iste godine u Beogradu je održan i GLBTQ kulturni festival. Pozitivna atmosfera otvorenosti i slobode na ovom festivalu mnogima je pružila nadu da dolaze bolji dani. U jesen te godine nade su još više uvećane padom autoritarnog režima Slobodana Miloševića.

Međutim, ove nade surovo su srušene 30. juna 2001. godine, kada je grupa ljudi koji su se okupili povodom prve javne proslave Dana ponosa bila napadnuta od strane surovih nacionalista (podržanih mnogim građanima) dok je policija ovaj događaj uglavnom posmatrala sa strane. Kao što Milan Đurić, jedan od organizatora Parade ponosa kaže, "Postalo mi je jasno da je naša proslava ponosa, ljubavi, različitosti i tolerancije pretvorena u maničnu borbu sa fašistima, huliganima, ekstremnim desničarima i nacionalistima." Do kraja dana četrdeset građana i osam policajaca bilo je teže povređeno. Desetine ljudi bile su uhapšene, od kojih je većina bila puštena iz pritvora ili bila lakše kažnjena.

Zahvaljujući mnogim medijskim reportažama, srpski političari bili su primorani da progovore o ovom događaju. Tadašnji Premijer Srbije, Zoran Đinđić, izrazio je svoju podršku toleranciji, ali i dodao: "Mislim da je isuviše rano za podnošenje ovog testa toleranciji u zemlji koja je bila toliko dugo izolovana, i koja je bila pod uticajem represivne patrijarhalne kulture."
Napad na Paradu ponosa prigušio je gej pokret u Srbiji. Planovi o održavanju Parade ponosa 2004. godine propali su zbog zabrinutosti za bezbednost učesnika.
U Srbiji još uvek vlada neprijateljstvo prema GLBTQ zajednici. Iako se nije dogodilo nijedno suđenje zbog homoseksualnosti od 1994. godine, postoje izveštaji o policijskim racijama i privođenjima homoseksualaca, gde su oni bili pretučeni i ponižavani. Isto tako, GLBTQ osobe suočavaju se sa diskriminacijom prilikom zapošljavanja ili stupanja u vojnu službu.
Postoje brojne dobro organizovane anti-gej aktivnosti, koje uključuju ispisivanje homofobičnih grafita, štampanje i lepljenje postera i organizovanih fizičkih napada na GLBTQ osobe od strane nacionalističkih bandi. Policija i ostali zvaničnici nude veoma slabu zaštitu GLBTQ osobama. U oktobru 2004. godine Amnesty International preporučuju vlastima da "reaguju po dužnoj odgovornosti u zaštiti LGBT osoba od nasilja."

Ipak, zahvaljujući neprekidnom hrabrom i teškom radu aktivista u Srbiji, postoji nada za poboljšanje neugodnog položaja GLBTQ osoba u Beogradu i Srbiji. Želja Srbije da postane članica Evropske unije u narednih nekoliko godina, takođe može obećati bolju budućnost. Da bi se pridružila Evropskoj uniji Srbija će morati da se prilagodi naprednim anti-diskriminatornim standardima Evropske unije.

Stephanie R. Olson

Izvor: http://www.glbtq.com/social-sciences/serbia.html
Prevod: Maja
Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."