You are here: Početna » Saznajte Više » Istorija » Palp kao lezbejska istorija
sreda, 19 sep 2018

Palp kao lezbejska istorija


"Imala je lice anđela, telo đavola i strasti jedne lezbejke"


Ovako glasi jedan od mnogobrojnih naslova lezbejskih palpova, jeftinih izdanja štampanih na grubom papiru od celuloznog drveta (wood-pulp), koja svoj procvat dozivljavaju nakon Drugog svetskog rata u Americi. Broširana i džepna izdanja 1939. uvodi Pocket Books, a nešto kasnije pojavljuje se čitava horda izdavača koja ih uveliko stancuje za masovno tržište, nudeći čitav spektar tema za svačiji ukus i zasigurno svačiji džep. Ova izdanja prodavala su se na autobuskim stanicama, dragstorima i supermarketima za nešto više od četvrt dolara. Eksploatisana je svaka tema za izazivanje jeftinog zadovoljstva, svaki žanr od naučne fantastike, horora, preko tradicionalnijih detektivskih priča i kaubojskih romana. Droga, rok muzika, seks, maloletnička delikvencija, lezbejke, međurasne veze, bile su samo neke od omiljenih tema palpova. Bilo je i gej palpova, ali zaustavimo se na lezbejskim.


Kako su se među ovim izdanjima provukle lezbejske teme? Sve je počelo 1950. kada je izdavač Fawcett Books započeo ediciju Gold Medal Books. Zajednički imenitelj svih Gold Medal naslova bio je "seks, seks, seks i jos seksa" - u šta je naravno spadao i lezbejski seks (šta god to bilo). Podsetimo se još jednom da su 1950-e i 1960-e u Americi bile doba ogromne represije za lezbejke I gej muškarce. A opet, tokom kasnih 1950. i 1960, palp romani sa lezbejskim temama mogli su se naći u skoro svim prodavnicama i novinskim štandovima širom Amerike. Jasno je da pojava lezbejskih palpova nije bila je nikakava "usluga" lezbejkama, već prosto zadovoljavanje potreba tržišta; Lezbejski palpovi su prvenstveno bili namenjeni radoznaloj heteroseksualnoj muškoj čitalačkoj publici, a većina izdavača nije ni pomisljala da će oni privući jednu ogromnu pritajenu lezbejsku čitalačku publiku. Iako je naracija nesumljivo zadovoljavala interesovanja mnogih strejt čitalaca, mnoge od ovih knjiga privlačile su i čitateljke drugih seksualnosti, želja i ukusa; one su takode zadovoljavale ukuse cele generacije čitateljki lezbejki željnih da nađu odraz svojih života u proznom delu, ma koliko oni bili pogrešno i surovo predstavljeni.


Ispostavilo se da su lezbejski palpovi bili "književnost opstanka" za lezbejke. "Svoju kolekciju palpova čuvala sam kao najveću dragocenost jer su "to bile jedine knjige gde su se dve žene ljubile.", govorila je feministička teoretičarka i skulptorka Kate Millett.


Prvi Gold Medal lezbejski naslov izasao je 1950. godine, "Women's Barracks, (Ženska kasarna)" lezbejske autorke koja je koristila pseudonim Teresa Torres. Na poledjini je pisalo "iskrena autobiografija francuske vojnikuše." Mnoge spisateljice palpova zaista su bile lezbejke, koje su pristavši na kompromis, zarađivale za život pišući o onome što vole, ma koliko to zvučalo ironično. Ali suočimo se sa činjenicama, u to vreme nije se baš moglo mnogo zaraditi na opisima Gertrude Stein i Alice B. Toklas kako se gole rvaju u blatu! Na nekim drugim mestima možete čitati pristojne i intelektualne analize o "Lezbejskom subjektu u književnosti", ali ovde na "muškom terenu" zaranjamo pravo u kantu za otpatke i to naglavačke.


Od 1964. do 1965. godine, objavljeno je oko 348 lezbejskih palpova. Često su objavljivani pod ženskim ili rodno neutralnim pseudonimima kao na primer, Marc Hejstings ili Evans Meknajt. Autore palpova mozemo grubo podeliti u dve kategorije - lezbejke, koju su se trudile da u svojim delima pruže bar malo istine i ispune prazninu u životima drugih lezbejki i na muškarce koji su svoju publiku želeli da namame i uzbude pričom o dve žene u krevetu (ili više). Nije bilo mnogo hepiendova. Iako je većina njih samo produbljivala stereotipe, Anne Bannon i Valerie Taylor bile su jedne od retkih pisaca palpova koje su nudile pozitivnije prikaze lezbejskog života (bez obzira na to sto su izdavači od pisaca lezbejskih palpova izričito zahtevali da romani moraju imati nesrećan kraj). Bannon je jedna od retkih koja je stvarala potpuno razvijene likove, za razliku od ostalih autora palpova koji su gotovo uvek imali senzacionalistički pristup. Lezbejke su znale da prepoznaju palpove koje su zaista pisale lezbejke za lezbejke. Naslovi kao sto su "The Twilight Lust", "Women in the Shadows" i "Women Without Men" odavali su siguran znak lezbejske priče.


"The Price of Salt" (1952), autorke Patricie Highsmith (1921 - 1995) (nama poznatija kao autorka romana Talentovani gospodin Ripli) izdat pod pseudonimom Claire Morgan, smatra se prvim lezbejskim palpom sa hepiendom. Prodao se u neverovatnih milion primeraka širom Amerike 1953, iste godine kada je Kinsey objavio izveštaj o ženskoj seksualnosti. "Claire Morgan" bila je zatrpana pismima lezbejki i gejeva koji su joj bili zahvalni na pozitivnom i podržavajućem završetku. Ali tek je 1984. godine Patricia Highsmith dozvolila da roman ponovo bude objavljen pod njenim pravim imenom. Kao i Highsmith, i drugi pisci palp romana koristili su pseudonime da bi zaštitili svoj identitet. Ann Bannon, bila je ustvari Ann Thayer, udata žena i profesorka na koledžu, koja je kao i većina njenih junakinja vodila dvostruki život i tokom vikenda ostavljala muža i decu da bi posećivala lezbejske barove u Greenwich Village-u. Između 1957. i 1962. objavila je 5 romana (Odd Girl Out, I Am a Woman, Women in the Shadows, Journey to a Woman i Beebo Brinker) koji se mogu ubrojiti u najčitanije i svakako među najbolje opise lezbejskog života pre razvoja savremenog pokreta za gej i lezbejska prava. Romani Ann Bannon predstavljali su pravo osveženje. Njene fiktivne lezbejke prihvatale su i istraživale svoju seksualnost. O njenom roman Women in the Shadows, Helene Cixous piše: "Ovaj roman je od bitne istorijske važnosti. Prvobitno objavljen 1959. godine, razbio je ustaljeni obrazac lezbejskih palp romana iz 1950-ih. Bavio se stvarnim problemima u lezbejskoj vezi kao što su porodično nasilje, rasizam i internalizovana homofobija. Ostali palpovi iz tog doba bili su prosto jedno voajerističko stivo i odražavali su predstave o lezbejkama kao predatorskim monstrumima. Žene u ovom romanu jos uvek su se drzale konvencija iz 1950ih, ali su ipak bile ispred svog vremena. Radnja romana ostavlja mnogo toga za čime se žudi,i veoma je depresivna. Međutim ova knjiga se ne sme zapostaviti zato što je zastarela. U svom pravom istorijskom kontekstu, ovaj roman je remek-delo".


Pogled spolja


"Ja sam žena... I zaljubljena sam u ženu. Zar me društvo MORA odbaciti?"


Palpovi su se prodavali na osnovu izgleda korica upečatljivog kemp dizajna. Uglavnom su muški umetnici radili na dizajnu korica, a zajednička odlika im je hiperrealistični stil, dok je izgled i sadržaj pun stereotipa i predrasuda o lezbejkama.


Na koricama se obično vide oskudno obučene žene, od kojih je jedna gotovo uvek u dominantnoj poziciji. Buč lezbejke obično imaju kratku tamnu kosu, dok su femme lezbejke plavuše sa dužom kosom, atraktivne i našminkane u suknjama koje više pokazuju nego što skrivaju. Što je korica bila slikovitija, manje je bilo verovatno da će sadržaj zadovoljiti očekivanja čitateljki.


Ove knjige bile su tekstualno i slikovno "kodirane" (obično je na njima pisalo "čudno", "nastrano" ili "iz senke"), što je lezbejkama lakše omogućavalo da ih pronadu u radnji na policama prepunih sličnih naslova.


Mada su na koricama uvek bile prikazane vrlo ženstvene žene, "prave" lezbejke "au pričama" često su bile muškarače ili "loše devojke" koje zavode nevine strejt žene.


Čitateljke su takođe mogle da biraju između nekoliko formula ili podžanrova lezbejskih palpova, kao što su na primer: lezbejke u institucijama, ljubavni trouglovi, lezbejke koje "spašavaju" strejt muškarci itd.


Pogled unutra


Vrlo često, žene naslikane na koricama nisu bile ni nalik autorovom/autorkinom opisu likova. Žene, a posebno lezbejke, prikazivane su u najgorem mogućem svetlu, povezane sa svim vrstama perverzija ili ilegalnim aktivnostima, kao na primer, satanizmom, orgijama, voajerizmom, egzibicionizmom itd. Popularni setting kao što su zatvor, sestrinstva, spavaone i druge situacije gde su žene odvojene od muškaraca, potencijalno je izvorište gde žena lako može da 'postane' lezbejka. Retko su lezbejski likovi dobro prolazili; potencijal za sreću narušavala je tipična cenzura tog perioda. Radnja se gotovo uvek odvija po ustaljenom obrascu: žena koja se prepušta zabranjenim zadovoljstvima na kraju uvek mora da ispašta.


Na senzacionalistički način, stilski veoma ograničeno, kao i zbog velikog uticaja psiholoških teorija tog vremena, pisci su lezbejstvo svojih junakinja često objašnjavali kao posledicu silovanja, zlostavljanja od strane roditelja ili sličnih trauma. Izdavači su često od pisaca zahtevali da roman završe šablonskim obrascima - žene se na kraju odlučuju za heteroseksualnu vezu, gube posao, izvršavaju samoubistvo i slično.


Ako se lezbejska protagonistkinja nije već sama vratila u heteroseksualnost, obično je postajala alkoholičarka, gubila posao ili izvršavala samoubistvo. Na kraju, ta "nevina strejt žena" se gotovo uvek vraća "normalnom" životu sa muškarcem. Zna se dobro zašto je tako fina dama imala te neprirodne strasti - jos uvek nije bila sa PRAVIM muškarcem.


Izdavači su insistirali na tim "poučnim" krajevima, osuđujući lezbejsku seksualnost čak i dok su je eksploatisali. U tom pogledu, lezbejski palpovi pratili su oni istu formulu mučenja i žrtvovanja koju je Radclyffe Hall uspostavila u romanu "The Well of Loneliness" (1928) koji se čak smatra i pretećom lezbejskog palpa.


Ove "moralne lekcije" jasno su lezbejkama davale do znanja o tome gde im je mesto u društvu i oslikavale opštu bedu tadašnje lezbejske egzistencije. Često su sadržaji upozoravali čitaoce/čitateljke na starije lezbejke 'predatorke', posledice lošeg odnosa između oca i ćerke, opasnosti velikih gradova, 'nezrelost' lezbejskog seksa i tome slično. Samoubistvo, alkoholizam, ludilo, i/ili karijera čuvarke zatvora bila je sudbina rezervisana za fiktivne lezbejke. Da je bilo drugačije, lezbejskii palpovi nikada ne bi ni bili objavljeni. Nijedan izdavač nije se usudio da 1959. saoseća sa homoseksualnim osobama, te su palp lezbejke morale biti žrtvovane.


Pogled ispod kreveta


"A mama ionako nikada neće poverovati da dobre devojčice trpaju ruke u gaćice drugim devojčicama" - Pet Kalifia


Za milione lezbejki koje su živele u 1950im, kupovina palpova je u isto vreme predstavljala strah od otkrivanja kao i smeli javni čin, želju da se istraži ili potvrdi lezbejski identitet u doba represije. Biti optužena za lezbejstvo obično je sa sobom povlačilo odbacivanje od porodice i prijatelja. U svetu punom homofobije, kupovina palpova je u isto vreme pružala je tračak nade, potvrdu da niste sami, kao i riskantan poduhvat koji vas može 'otkriti'.


Lezbejski palpovi kao tadašnje jedino utočište protiv samoće i izolacije, polako počinju da nestaju u Američi kasnih 1960ih i ranih 1970ih sa pojavom pokreta za ženska i gej i lezbejska prava. Tada sve jači pokret za gej i lezbejska prava podstakao je bar dve lezbejske izdavačke kuće da ponovo izdaju neke od naslova, smatrajući da je potrebna kritička rekontekstualizacija i ponovno čitanje ovih romana. Iako nam palpovi ne pružaju pravu sliku o tome kako su lezbejke u to vreme živele, barem nam pričaju tačnu priču o tome na koji način je lezbejstvo bilo tretirano. Danas ova izdanja štampana na jeftinom papiru sa ciljem da ne traju dugo, još uvek privlače pažnju kako kolekcionara/ki, tako i ljubitelja kempa, a mnoge od naslova u svojim istraživačkim radovima koriste studentkinje/studenti književne istorije, feminističke teorije, studija kulture, vizuelnog dizajna.


Skrivani ispod kreveta, lezbejski palpovi odigrali su vitalnu ulogu u razvoju lezbejskog identiteta pre Stonewalla.


Filmovi zasnovani na lezbejskim palpovima su Forbidden Love: The Unashamed Stories of Lesbian Lives i Desert Hearts. (režija.Donna Deitch, 1986)


Izvor

 

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."