You are here: Početna » Saznajte Više » Istorija » Charlotte Perkins Gilman (3.7.1860-17.8.1935)
nedelja, 17 nov 2019

Charlotte Perkins Gilman (3.7.1860-17.8.1935)

 

Povodom 151. godišnjice rođenja strašne žene Charlotte Perkins Gilman

 

Iako je široj publici najpoznatija kao autorka kratke priče Žute tapete (The Yellow Wallpaper, 1890), Charlotte Perkins Gilman ostavila je dubok trag u istoriji feminizma i borbe za ljudska prava uopšteno.

 

Svojim javnim nastupima, neumornim novinarsko-spisateljskim radom nastojala je da senzibiliše javnost za probleme poput rasizma i rodne nejednakosti koji su duboko obeležili američko društvo na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek. Njene ideje i praktični predlozi poput podele kućnih poslova bili su neobično napredni za doba u kom je živela.


Privatni život Charlotte Perkins Gilman (3.7.1860-17.08.1935)


Charlotte Perkins Gilman rođena je 3. jula 1860. godine u gradiću Hartfordu, u američkoj saveznoj državi Connecticut. Nakon što ih je otac napustio, malena porodica Perkins (majka i dvoje dece) našla se u nezavidnoj finansijskoj situaciji. Mnogo gore od materijalnih bile su emocionalne posledice: Charlottina majka, Mary Perkins, teško je podnela suprugov odlazak. Sasvim se povukla u sebe, a prema deci nije iskazivala gotovo nikakve emocije (u svojoj autobiografiji Gilman navodi kako bi joj se majka obraćala s ljubavlju jedino kada je mislila da spava). Ne bi li zaštitila svoje potomstvo od bola koji je sama osećala, branila im je da čitaju beletristiku i druže se s drugom decom. Čak i u tako ranom dobu Gilman je pokazala neverovatnu snagu volje i odlučnost: sama je naučila da čita sa pet godina, a kasnije je mnogo vremena provodila u knjižari čitajući o drevnim civilizacijama, biologiji, čak i fizici. Neko vreme se izdržavala oslikavanjem čestitki.


Uprkos vlastitom lošem predosećaju, 1884. godine udala se za umetnika Charlesa Waltera Stetsona. Nakon rođenja kćeri godinu dana kasnije, Gilman je obolela od teške postporođajne psihoze. Nakon niza neuspešnih pokušaja lečenja, rastala se od supruga (redak i odvažan potez u devetnaestom veku!) i sa kćeri se odselila u Kaliforniju. 1900. godine ponovo se udaje, ovoga puta za svog rođaka Houghtona Gilmana. Tridesete godine dvadesetog veka donele su niz nesreća za Charlotte Perkins Gilman: dijagnostifikovan joj je rak dojke, a 1934. preminuo joj je suprug. Naposletku je odlučila uzeti stvari u svoje ruke: 17. avgusta 1935. godine počinila je samoubistvo uzevši preveliku dozu kloroforma. "Odabrala sam kloroform umesto raka," napisala je u svom oproštajnom pismu.


Društveni angažman


Charlotte Perkins Gilman bila je aktivna članica niza feminističkih organizacija. Uređivala je i/ili pisala priloge za mnoge od službenih glasila tih organizacija, a i sama je pokrenula i uređivala nekoliko uticajnih časopisa. Putovala je širom Sjedinjenih Država kako bi držala predavanja o nizu aktuelnih tema, poput rodne nejednakosti, radničkih prava, društvenih reformi i sl. U svom traktatu Žene i ekonomija (Women and Economics, 1898), istakla je ekonomsku jednakost kao preduslov one rodne. Žene, piše Gilman, nikada neće moći biti jednake sa muškarcima sve dok im se ne omogući da žive od vlastitog rada. Kao moguće rešenje, predlagala je da se vođenje domaćinstva uvrsti na popis plaćenih poslova.


Pet godina kasnije (1903), oštro se obrušila na dom kao mesto eksploatacije i porobljavanja, koje izuzetno loše utiče na ženino mentalno stanje (delo The Home: Its Work and Influence). Javno je odbacivala tada opšeprihvaćena uverenja o postojanju ´muškog´ i ´ženskog´ mozga, i biološkoj uslovljenosti pojedinog pola za određene poslove i karakteristike. Smatrala je kako je vaspitanje (nurture), a ne biologija (nature), taj kojim se definišu rodne uloge. U skladu s tim, zalagala se za to da odeća, igračke i vaspitne mere budu jednake za dečake i devojčice. Napredna kakva je bila, smatrala je kako i muškarci treba da učestvuju u kućnim poslovima dok je, s druge strane, nužno da i žene rade i zarađuju izvan kuće.


Žute tapete


Već spomenuta kratka priča koja je Gilmanici osigurala mesto u književnim antologijama, Žute tapete, sadrži niz autobiografskih elemenata. Priča o novopečenoj majci koju suprug (inače lekar) drži zatvorenu u sobi oblepljenoj žutim tapetama uprkos njenom protivljenju, u velikoj je meri priča same Gilman. Nakon rođenja kćeri, zapala je u postporođajnu depresiju koja u to vreme nije bila prepoznata kao klinički poremećaj, već su je odbacivali kao ženu sa histeričnim simptomom, tek jednim od brojnih ´ženskih´ mušica.


Dr. Mitchell, zadužen za Gilmaničin slučaj, propisao joj je mnogo odmora i što manje aktivnosti: "Nakon svakog obroka odmarajte barem sat vremena. Intelektualnim aktivnostima ne posvećujte više od dva sata dnevno. I nikada, dokle god ste živi, ne uzimajte u ruke ni pero, ni četkicu, ni olovku." Gilman je poslala svom bivšem lekaru primerak priče, ne bi li ga na taj način uverila u nedelotvornost njegovih medicinskih metoda. Iako je sama autorka u svom dnevniku zabeležila kako je uspela u svojoj nameri, kasniji proučavaoci njenog opusa su otkrili kako, nažalost, ipak nije bilo tako. Uvaženi dr. Mitchell nastavio je svojim pacijentkinjama prepisivati potpunu pasivnost do kraja svoje karijere.


Osim proze (najvećim delom kratke priče) Charlotte Perkins Gilman pisala je i poeziju - najpoznatije su joj zbirke U ovom našem svetu (In This Our World, 1893.) i Sufražetske pesme i stihovi (Suffrage Songs and Verses, 1911). Spomenućemo i brojne eseje, zbirke pisama, traktate i dramske tekstove.


Izvor

 

 

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."