You are here: Početna » Saznajte Više » Istorija » Kraljevi, kraljice i carevi: prikazi života lgbtq vladara/ki
utorak, 21 maj 2019

Kraljevi, kraljice i carevi: prikazi života lgbtq vladara/ki

Aleksandar Veliki (356-323 p.n.e.), kralj Makedonije, je bio osvajač koji je proširio svoje kraljevstvo, nasleđeno od oca Filipa II, od Gračke do Persije, Egipta i Indije.

 

Aleksandar Veliki je bio jedan od najinteresantnijih ljudi svih vremena, ne samo po tome što je bio odličan vojskovođa, nego je bio poznat po svojoj ljubavi prema svom ‘bratu po oružju‘ Hefastionu.

Zgodni i hrabri Aleksandar je bio tema mnogih istorijskih dela, nekih pisanih za njegovog života, njegova neosporna dostignuća su toliko neverovatna da se graniče sa legendarnim. Danas je vrlo teško razdvojiti pravu istoriju od mitova koji su o njemu spevani.

 

Filip II, njegov otac, koji je i sam bio odličan general, rano je uvideo potencijal svog sina pa mu je za tutora angažovao Aristotela. Uprkos potencijalu koji je video u Aleksandru, odnos Filipa II i njegovog sina je bio haotičan. Rastrzan između ljubavi prema majci, koja je mrzela Filipa II, Aleksandar je bio emotivno potresen, srećom za svoje ambicije imao je podršku svojih prijatelja. Mnogi od njih, poreklom iz plemićkih porodica, odrasli su i učili uz Aleksandra i kasnije su postali njegovi generali i upravljali osvojenim teritorijama kao guverneri.

 

Jedan od njih je bio i Hefastion, koji je očigledno bio Aleksandrov ljubavnik. Kao mnogi Grci tog vremena, Aleksandar je gajio ideal herojskog prijateljstva, što je uključivalo i seksualnu ekspresiju. Uvek je na sve svoje pohode nosio primerak Ilijade, želeo je da oponaša njene junake. Kada je prvi put došao u Aziju i stigao do Troje prineo je žrtvu na Ahilovom grobu, a Hefastion je učinio isto na Patroklovom grobu.

 

Kao mladić, Aleksandar nije želeo da se oženi, ali je kasnije to uradio iz političkih razloga, a takođe je prisilio mnoge svoje generale da urade isto.

 

Kade je Hefastion umro, godinu dana pre Aleksandra, svoju tugu je iskazivao vrlo očigledno i javno, po ugledu na junake iz Homerovog dela.


En, Kraljica Engleske (1665-1714), poslednja iz loze Stjuarta. En Stjuart Kraljica engleske vojvodkinja od Marlbora, centalna je ličnost tog perioda, i opšteg prihvatanja i vrednovanja ljubavnih pa čak i erotskih veza žena iz višeg staleža.

 

Ona je detinjstvo provela u Engleskoj i Francuskoj, a kada joj je majka umrla od raka prešla je da živi u kući Edvarda Vilijersa i njegove žene lejdi Fransis, koji su imali sedmoro dece.

 

Tu je En upoznala Saru Dženings (1660-1744), koja joj je postala najbolja prijateljica, poverenica i savetnica i ostala to i narednih dvadeset pet godina. Tokom adolescencije i devojaštva En se strasno dopisivala sa Frensis Apsli, ova prepisaka je bila njena prva ljubav, ne računajući platonsku ljubav sa Sarom.

 

Enino i Sarino prijateljstvo se održalo kroz sve promene koje im je život nametnuo, odrastanje, Sarinu udaju za Džona Čerčila, Enino venčanje i uspon ka tronu.

 

Iako osuđivano od strane kraljevske porodice, a posebno Enine sestre Kraljice Meri, njena vezanost za Saru nije opadala i počela je da privlači negativnu pažnju.

 

Uprkos konstantnom pritisku En je ostala verna i privržena Sari, a kad je postala kraljica postavila ju je na položaj prve dame, što joj je pružalo neometano prisustvo kraljici.

 

Nekoliko godina posle dolaska na tron, En je počela da zanemaruje Saru i u političkim odlukama se oslanjala na svoje savetnike - Torijevce, a Sara je osetila da su njena politika viđenja zapostavljena.

 

Njihov odnos se dalje pogoršao kad se En zbližila sa Ebigejl Hil Mašam, Sarinom mlađom rođakom. Ebigej je postala nova kraljičina poverenica. Ova emotivna izdaja je bila previše za Saru koja se okrenula protiv En i postala jedna od njenih najžešćih kritičara napadajući je ‘da je ne zanima niko ko nije istog pola‘.


Julije Cezar (100-44 p.n.e) je bio jedan od najmoćnijih ljudi antičkog sveta. Neki od njegovih savremenika su ga javno nazivali ‘kraljicom‘, čak ga je i jedan pesnik nazvao cinedeus što znači pasivni homoseksualac.

 

Cezar je poreklom iz patricijske (plemićke) porodice, njegova mladost je obilovala političkim problemima između patricija (plemića) i plebejaca (običan narod).

 

Cezarova porodica je stala na stranu naroda. Njegova tetka se udala za Merijusa, još jednog plemića koji je stao na stranu naroda, a Cezar se oženio Kornelijom, ćerkom Marijusovog saveznika.

 

Kada je Sula u krvi ugušio pobunu i preuzeo vlast, zahtevao je od Cezara da se razvede od Kornelije. Cezar je to odbio ali je po savetu prijatelja otišao iz Rima i služio u vojsci u Aziji, gde je imao svoje prvo homoseksualno iskustvo.

 

Iako se tri put ženio, Cezar nikada nije osporavao svoju vezu sa Nikomedom, nekoliko puta je za njega intervenisao u Senatu i bio opomentut od Cicerona zbog toga.

 

Pošto su mu se često u lice obraćali sa ‘kraljice‘ Cezar je jednom prilikom odgovorio da su kraljica Semiramis i amazonke nekada vladale velikom kraljevstvom. Njegovi neprijatelji su pričali anegdote i satirične stihove o njegovoj homoseksualnosti čak su i vojnici posle osvajanja Galicije pevali o vezi Cezara i Nikomeda.

 

Više puta je bio optuživan da je homoseksualac: pesnik Katul je opevao Cezarove avanture u dve pesme, zbog kojih se kasnije izvinjavao, takođe ga je njegov nećak i kasnije naslednik, Okatavijan (vladao je pod imenom Avgust), optužio da je usvojen kao naslednik da bi pružao Cezaru seksualne usluge.

 

Kakava god da je bila uloga istopolne ljubavi u Cezarovom životu njegovo ime će se uvek nalaziti na listi poznatih homoseksualaca.


Kristina kraljica Švedske (1626-1689), zvanično proglašena ‘kraljem Švedske‘ 1633. godine, je jedana od misterioznih monarha, zaštinica i sponzorka umetnika koja je šokirala tadašnju Evropu odbijajuži da se uda, muškim manirima, a takođe i svojom ljubavi prema ženama. Abdicirala je u svojoj dvadeset sedmoj godini, pretpostavlja se da je abdicirala zbog pritisaka da se uda i produži kraljevsku lozu.

 

Kad je kraljica Eleonora, kristinina majka, zatrudnela, po teći put (pva dva deteta su umrla) astrolozi su predvideli da će roditi zdravog i jakog dečaka. Osmog decembra 1626. godine rodila se Kristina, bila je velika i jaka beba vrlo prodornog glasa, svi su pomislili da je dečak, i ta zabuna je donela mnoge lažne nade. Kralju Gustavu nije smetalo što je dobio ćerku, izjavio je da će ona biti vrlo pametna čim je po rođenju uspela da ‘prevari‘ mnoge ljude.

 

Gustav se prema svojoj ćerki odnosio kao prema ravnopravnom muškom nasledniku, objavio je njeno rođenje i napravio veliku feštu. Mesec dana posle njenog rođenja sazvao je parlament i proglasio je naslednicom prestola.

 

Otac joj je obezbedio ‘prinčevsko‘ obrazovanje: jezici, politika i vojna strategija, jahanje, pucanje. Kad je Gustav umro, parlament je šestogodišnju Kristinu proglasio kraljem Švedske (pošto se izraz kraljica u to vreme koristio da označi suprugu vladajućeg momarha). Do njenog punoletstva Švedskom je vladao regent, a Kristina je nastavila svoje obrazovanje.

 

Počela je da vlada sa osamnaest godina, odmah je ugovorila primirje između Švedske i Norveške, i time prekinula tridesetogodišnji rat, a uslovi primirja su išli na ruku Švedskoj.

 

Vrlo je cenila obrazovanje koje je stekla i isticala je važnost obrazovanja. Kupovala je knjige širom Evrope i punila švedske biblioteke, zvala je poznate naučnike i mislioce tog vremena da predaju u Švedskoj (npr. Dekara). Njena podrška obrazovanju, kulturi i umetnosti su joj doneli nadimak ‘Minerva sa zapada‘.

 

Uprkos njenom muževnom stilu oblačenja i manirima, šuškalo se da ima ljubavnike, iako se znalo da je spavala sa jednom od svojih dvorskih dama, što se u to vreme na severu, zbog velikih hladnoća, smatralo praktičnim. Tak kad je napustila Švedsku, iz njenih pisama se mogla zaključiti prava istina u vezi sa njenim odnosom sa dvorskom damom sa kojom je delila postelju.

 

Abdicirala je 1651. godine u korist svog rođaka Čarlsa Gustava, koji nije imao ništa protiv ženidbe, za razliku od Kristine. Posle njegovog krunisanja napušta Švedsku i prekrštava se u katoličku veru, koja je u to vreme u Švedskoj bila ilegalna.

 

Pošto se vest o njenom pokrštavanju proširila, Papa Aleksandar VII je lično dočekao kad je došla u Rim.

 

Iako je Rim sad bio njen dom, često je putovala po Evropi, a na tim putovanjima je imala nekoliko afera sa ženama.

 

U Rimu je osnovala Accademia Reale (koja je sad pozata pod imenom Accademia dell'Arcadia) koja je služila da promoviše književnost i filozofiju.

 

Umrla je u Rimu 19. aprila 1689. godine, iako je zahtevala skromnu sahranu Papa Inoćentije XII je napravio veliku procesiju sveštenika, naučnika, umetnika itd. i njeno telo sahranio u Bazilici Svetog Petra.

 

Do dan danas ‘misterija‘ zvana Kristina kraljica Švedske je ostala da živi; 1965. godine njeni posmrtni ostaci su ispitani ne bi li se konačno utvrdio njen pol, pošto su mnogi njeni savremenici tvrdili da je hermafrodit, zbog poodmaklog raspadanja tela istraživanja nisu uspela ništa novo da dokažu; i posle toliko vekova Kristina ostaje misterija.


Edvard II kralj Engleske (1284-1327) rođen je 25. aprila 1284. godine. Bio je poznat zbog svojih intenzivnih veza sa muškarcima.

 

Iako je njegov otac nadgledao njegovo obrazovanje, Edvard se trudio da se ne bavi borbama, strategijama, itd, već je plivao, režirao muzičke i pozorišne predstave. Pored svog ‘hobija‘ Edvard je bio i kockar, takođe je skapao ‘neprikladna’ prijateljstva sa muškarcima za koje je njegov otac tvrdio da previše utiču na njega, pogotovo njegovo prijeteljstvo sa Pirsom Gavestonom.

 

Tokom rata sa Škotskom, Edvard II i Pirs su postali ljubavnici, dok je Edvard I ratovao. Po povratku Edvard I je prognao Pirsa iz Engleske.

 

Posle smrti Edvarda I, njegov sin Edvard II je postao kralja i odmah je pozvao Gavestona da se vrati uprkos protivljenjima engleskih grofova.

 

Kralj se suprotstavio grofovima i postavi Gavestona za regenta, kad je išao u Bolonju da bi se oženio Izabelom od Francuske.

 

Tomas, erl od Lankastera, je ispred grofova zatražio brojne političke reforme i progon Gavestona, kad je Edvard to odbio. Lankaster i njegovi saveznici su se pobunili.

 

Edvard i Gaveston nisu bili spremni na pobunu; pobunjenici su napali Gavestonov zamak, zarobili ga, osudili ga za izdaju, bio je predat Lankasteru i kasnije pogubljen.

 

Ovi događaji su razbesneli Edvarda, ali su ga takođe ostavili bespomoćnim, tako da je Lankaster dominirao.


Iako tačan opis Edvardove i Gavestonove veze nije moguć, za sigurno je tačno da Gaveston nije imao nikakve političke ambicije, za razliku od Hjua Dispensera koji je kasnije postao blizak kraljev prijatelj.

 

Dispenser je svoj uticaj nad Edvardom iskoristio da zajedno sa svojim ocem vlada zemljom,uz protivljenje grofova, Edvard je to dozvolio.

 

Kraljica Izabela, koja nije videla Edvrada još od 1322. godine, je 1326. godine pomogla svom ljubavniku grofu Rodžeru Mortimeru da napadne Englesku i zarobi Edrvada i Dispenserove.

 

Edvardov sin je postao kralj, Dispenserovi su prošli kroz brzo suđenje i pogubljeni, Edvard jer bio zatvoren i mučen, ubijen je 21. septembra 1327. godine.


Heliogabala (204 ili 205-222) je proglašen Rimskim carem kada je bio tinejdžer, njegova kratka vladavina je ostala upamćena to raznim seksualnim ekscesima.

 

Na početku svoje vladavine pomilovao je sve svoje neprijatelje, i činilo se da će vladati u miru, ali je njegovo ekscentrično ponašanje ubrzo razočaralo Rimljane.

 

Odrastao je u Emesusu, Sirija, gde je kao dečak bio obučavan da postane sveštenik Elah-Gabala, lokalno ime za Sirijskog boga sunaca Baal-a.

 

Izgradio je hram svom omiljenom bogu, poharao je hramove rimskih bogova ne bi li ukrasio hram Elah-Gabala.

 

Njegova skrnavljenja se tu nisu zaustavila, trudio se da sruši sve socijalne i seksualne tabue Rimljana, odbio je da nosi tradicionalnu rimsku garderobu i pojavljivao se u varvarskim svilenim haljinama; doveo je svoju majku u Senat, takođe je napravio i ženski Senat.

 

Iako se ponašao vrlo feminizirano, ženio se pet puta, ali nije imao dece. Sam je sebe obrezao, iz religijskih nadzora, ali je tražio od doktora da mu ‘napravi‘ vaginu.

 

Jednom prilikom je obučen u Veneru javno prikazao mit o Parisu i zlatnoj jabuci.

 

Prerušen u ženu udao se za Hijerokla, bivšeg roba i vozača dvokolica, od njega je zahtevao da ga tuče kao nevernu ženu, ‘takođe je oralno zadovoljavao Hijerokla i koristio sve svoje telesne šupljine za udovoljavanje svojih želja’ pišu njegovi savremenici.

 

Voleo je ‘obdarene’ muškace i zapošljavao je svoje sluge da ih pronalaze, i po tom kriterijumu je dodeljivao političke funkcije.

 

Ovi i drugi ekscesi su doveli do njegovog ubistva.

 

Kao takav on je postao vrlo važna figura u istoriji homoseksualnosti, homofobije i transfobije.

 

Antički istoričari su bili zgroženi nekim njegovim postupcima, ali ne i njegovom homoseksualnošću.


Frederik Veliki kralj Prusije (1712-1786) je bio vojni genije i cinični diplomata koji je brojnim brutalni ratovima proširio svoje kraljevstvo. Iako je njegova homoseksualnost bila javna tajna za njegovog života, mnogi istoričari su kasnije pokušali da je sakriju.

 

U ranom detinjstvu je patio zbog oca koji je bio nasilan prem celoj porodici, a Frederika je posebno voleo da javno ponižava, zbog njegove ljubavi prema francuskom jeziku, književnosti i muzici.

 

Frederik i njegova sestra Vilhemina su potajno čitali i pratili umetnost, u čemu su im pomagali njihovi prijatelji koji su unoslili knjige potajno u zamak.

 

Jedan od tih prijatelja je bio i mladi oficir Hans von Kate, za koga se predpostavlja da je Frederikov prvi ljubavnik.

 

Sa osamnaest godina Frederik i Hans su uz pomoć nekoliko saučesnika pokušali da pobegnu kod kraljičinih rođaka u Englesku, ali su uhvaćeni. Osuđeni su za izdaju, Frederik je izbegao smrtnu kaznu, ali je bio još jednom prisiljen da prisustvuje varvarskom ponašanju svog oca koji je Hansa pogubio na Frederikove oči.

 

Narednih deset godima živeo je pod tiranijom svog oca, bio je i prisiljen da se oženi mada nije ‘konzumirao‘ brak.

 

Kasnije je uspeo da se malo osamostali i ustoliči u Rajnsbergu, gde je pronašao mir i sreću. Iz svog novog doma započeo je prepisku sa Volterom, u kojoj je uz Volterovo ohrabrivanje pokazao veliko interesovanje, za ono što mi danas zovemo, gej kultura.


Gustav III kralj Švedske (1746-1792) još jedan od monarha koji je podsticao razvoj kulture i umetnosti. U doba njegove vladavine Švedska kultura je bila rame uz rame sa veličanstvenim dvorovima kao što su Versaj, Berlin, Beč, Sankt Persburg. Književnost, muzika, pozorište i opera su imali procvat i sam Gustav je bio aktivni učesnik u ostvarivanju tih uspeha.

 

Gustav se okružio pametnim i telentovanim muškarcima i nije pokazivao nikakvo interesovanje za suprotan pol. Njegova majka je bila ubeđena da je homoseksualac.

 

Gustav je odrastao u atmosferi političkih intriga i nesigurnosti. Još kao dečak je pokazao ljubav prema muzici, pisao je, producirao i izvodio predstave na francuskom da bi zabavljao svoju majku i njenu pratnju, čak je i dizajnirao kostime i scenografiju.

 

Istoričari predpostavljaju da se celog svog života pretvarao, obmanjivao i glumio, ne bi li uspeo da skrije svoja prava osećanja.

 

Iako je za vreme njegove vladavine Švedska imala konflikte sa Danskom i Rusijom, a on je uspeo da ih na miran način reši, njegovo ime se pamti po njegovoj podršci razvoju umetnosti, a ne zbog njegovih političkih i vojnih uspeha.

 

Švedska filološka akademija, Akademija za književnost i istoriju, Mužička akademija, Likovna akademija su sve započele svoje postojanje za vreme njegove vladavine.

 

Njegova smrt je bila pravi pozorišni zaplet, 16. marta 1792. godine na ponoćnom maskenbalu ga je ustrelio jedan gnevni plemić, od zadobijene rane je preminuo 29. marta 1792. godine.

 

Sa obzirom na to koliko je voleo operu, vrlo je primereno što je njegova smrt inspirisala Verdija da 1859. godine napiše operu Un Ballo in Maschera (Bal pod maskama).


Gustav V kralj Švedske (1858-1950) je poslednji monarh koji je imao vlast nad vladom svoje zemlje, bio je veoma uspešan kralj čija biseksualnost je bila skrivana za njegovog života. Iako je vladao na ivici skanadala, njegovo rasuđivanje je bilo ključno u vođenju zemlje kroz dva svetska rata, uspeo je da zadrži Švedsku neutralnom, doneo je mnoge progresivne socijalne zakone (radni dan od osam sati, pomoć za decu, smeštaj za one sa niskim prihodima…) i uspeo da održi ekonomski prosperitet.

 

Postao je kralj 8. decembra 1907. godine, pošto je bio demokrata nikada nije zvanično krunisan niti je nosio krunu.

 

Iako je Švedska bila neutralna u toku Drugog svetskog rata, kada su Nemačke snage osvojile Norvešku i Dansku, Švedska je morala da pusti nemačke trupe da pređu preko njene teritorije. Sam Gustav je bio simpatizer saveznika tako da je njegova zemlja štitila dvesta hiljada izbeglica iz nacističke Nemačke, on je takođe izdavao švedske pasoše Jevrejima i smeštao ih u ‘sigurne kuće‘.

 

Posle njegove smrti Švedsku je potresla serija seksualnih skandala u kojoj je otkriveno da su mnogi političari homoseksualci. Tada se oglasio i Kurt Hadžibi koji je tvrdio da je bio kraljev ljubavnik. Predstavnici kraljevske porodice su još 1932. godine, po završetku ljubavne afere, potplatili Kurta da ćuti o kraljevom seksualnom opredeljenju. Kada je nekoliko godina kasnije Kurt uhapšen zbog pedofilije, dvor ga je opet kontaktirao i ponudio novac da napusti zemlju, a Kurt je pristao. On je prekršio svoje obećanje i 1940. godine se vratio i napisao knjigu o svojoj vezi sa Gustavom, kraljevski dvor je odkupio sve kopije i uništio ih.

 

Kralj Gustav je bio poznat kao ljubitelj tenisa, često ga je igrao u učestvovao u kupovima pod alijasom Mr. G, njegovo ime se nalazi u International Tennis Hall of Fame.


Hadrijan (76-138) rimski car koji je uprkos svojim vojnim uspesima i političkim odlukama ostao zapamćen zbog svoje ljubavi prema lepom, mladom Antoniju. Njihova veza je zapamćena ne zbog toga što je istopolna već zbog samog intenziteta njihove ljubavi.

 

Hadrijan je bio hrabar i spretan vojnik, veliki lovac na medvede, lavove, veprove; bio je patron umetnosti i arhitekture, neki od njegovih epigrama i dan danas postoje; od XVII veka do danas istoričari porede period njegove vladavine sa ‘zlatnim dobom‘.

 

Njegova ljubav prema Antoniju je bila izuzetna zbog razlike u godinama, Antonije je bio tinejdžer a Hadrijan je imao nadimak ‘sedi princ‘, koji su mu dali njegovi savremenici.

 

U to doba i u Grčkoj i u Rimskom carstvu ljubav između starijih muškaraca i mladića je bila uobičajena, alternativa ljubavi prema ženi.

 

Kad je Antonije umro, udavio se na putavanju Nilom, Hadrijan je proglasio svog ljubavnika za boga i izgradio grad u njegovu čast Antinoopolis (Antoijevo ime na latinskom se izgovaralo Antinous).

 

Hadrijan je tugovao i plakao za Antonijem ‘kao žena‘ što je bilo u potpunoj suprotnosti sa njegovom inače vrlo muževnom pojavom i eksperesijom.

 

Njegov život je najbolje opisan u romanu Margaret Jursenar ‘Hadrijanovi memoari‘.

 

Džejms VI i I (1566-1625) kad je imao godinu dana bio je krunisan kao kralj Škotske. Njegovo obrazovanje je počelo kada je imao tri godine i odgajan je u duhu renesanse, pravi renesansni princ.

 

Postao je kralj Engleske 1603. godine, doneo je mnoge promene u pogledu samog odnosa kralja prema državi i crkvi, na njegovom dvoru politički uspeh su imali mladi i zgodni plemići a posebno Džordž Vilijer, vojvoda od Bakinhema, koji je zbog svog šarma, inteligencije i lepote imao specijalne povlastice.

 

Džejms je bio ljubitelj i patron umetnosti, na njegovom dvoru se okupljana pesnička i muzička elita; i sam je bio pisac, a njegovo najpoznatije delo je One metaphoricall invention of a tragedy called Phoenix alegorija veze koju je imao sa vojvodom od Lenoksa.

 

Ostaće zapamžen kao sponzor prvog prevoda Biblije na engleski jezik, koja je objavljena 1611. godine i do danas je poznata kao ‘Verzija kralja Džejmsa‘.


Ludvig II kralj Bavarske (1845-1886) najpoznatiji je po izgradnji zamaka i kao patron Ričarda Vagnera. Povukao se sa trona zbog nemogućnosti da živi otvoreno kao gej.

 

Sa osamnaest godina je nasledio tron i prvo što je uradio jeste to što je pozvao Vagnera, obezbedio mu besplatan smeštaj, davao platu, naručivao opere i izgradio veliki teatar za njihovo izvođenje.

 

Naravno, njegovo krunisanje je donelo i priče o ženidbi, a njemu se nije žurilo. Još dok je bio adolescent izgradio je nežno prijateljstvo sa princom Polom von Turnom, zajedno su jahali, kampovali u planinama, recitovali jedan drugom poeziju i obojica su bili ljubitelji Vagnera. Kada je čuo da se po dvoru ‘šuška‘ da Pol ima afere sa ženama, Ludvig je bio slomljen, prijateljstvo se prekinulo. Ludvig je posle toga imao nekoliko afera sa muškarcima, a jedan od njih je Ričard Horning, bivši oficir bavarske vojske, u Ludvigovom dnevniku opisan kao ‘ljubav moje duše‘, često su se svađali, Horning se i oženio ali je do kraja kraljevog života ostao u njegovoj blizini.

 

Njegov dnevnik iz 1869. godine pokazuje da je Ludvig bio rastrzan između svog opredeljenja i katoličkog učenja.

 

Njegove najveće ljubavi su bile opera, pozorište i arhitektura, 1869. godine je počeo izgradnju zamka Nušvanštajn (koji nikad nije završen) i Linderhof, koji je bio dragulj rokoko stila inspirisan Versajem.

 

Ovi graditeljski poduhvati su ga odveli duboko u dugove i oduzimali su mu mnogo vremena, bio je preokupiran izgradnjom. Da bi se relaksirao pravio je ponoćne zabave na kojima je zapošljavao vojnike i sluge iz svojih zamaka, takođe je priređivao kostimirane zabave na kojima se od najzgodnijih mladića očekivalo da izvode striptiz i da plešu za goste.

 

Nije održavao kontakte sa svojim ministrima koji su počeli da se brinu zbog njegovog ‘čudnog‘ ponašanja, zbog toga su angažovali psihijatra koji ga je proglasio nesposobnim da vlada. Bio je uhapšen i zatvoren u zamku Berg pored jezera Strinberg.

 

Kišne večeri 13. juna 1886. godine Ludvig je sa pratiocem izašao u šetnju i nije se vratio, sledećeg jutra su pronađena njihova tela.

 

Kraljeva rođaka Elizabeta, carica Austrije je izjavila: ‘Kralj nije bio lud, bio je ekscentrik i živeo je u svetu snova. Mogli su da se lepše ophode prema njemu i spasu ga tako strašnog kraja‘.

 

Izvor

prevod: ttres

Komentari
Dodaj Novi
Anonimus 2009-09-09 01:15:18

:silly: :side: :) :confused: :X :angry: :angry: :P :evil: :evil:
:evil: :evil: :dry: :lol: :kiss:
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."