You are here: Početna » Kultura » Proza » Seks sa ženom me potpuno promenio!
subota, 21 jul 2018

Seks sa ženom me potpuno promenio!


Susan Sontag bila je jedna od najintrigantnijih pojava na svetskoj kulturnoj sceni 20. veka – poznata teoretičarka, kritičarka, književnica, dramatičarka, filmašica, esejistkinja i aktivistkinja jevrejskog porekla akademsku karijeru počela je s nepunih 16 godina.

 

Za života je objavila dvadesetak knjiga, osvojila nebrojene nagrade i privlačila pažnju suludim politički angažovanim poduhvatima poput onoga kad je ratne 1993. godine doputovala u Sarajevo kako bi usred opsade grada režirala predstavu “Čekajući Godoa” u kojoj su glumili predstavnici zavađenih naroda. Njena dugogodišnja ljubavna veza s uglednom fotografkinjom Annie Leibovitz, s kojom je živela od 1970. godine, pretvorila ih je u jedan od najpoznatijih istopolnih parova svih vremena iako o svojoj intimi ni jedna ni druga nisu previše javno govorile.


Uopšteno, svoj iznimno zanimljiv privatni život Susan Sontag javno je spominjala tek kada bi mogao da posluži u poentiranju tokom neke političke ili akademske debate. Zbog toga je kao prava senzacija odjeknula zbirka njenih dnevničkih zapisa, koje je pre dve godine uredio i objavio Susanin sin Phillip Reiff. Ti zapisi bacili su potpuno novo svetlo na život ove velike intelektualke otkrivajući put njenog intelektualnog i akademskog razvoja, ali i vrlo pikantne detalje o njenom ranom emocionalnom i seksualnom životu, u kom su se podjednako pojavljivali muškarci i žene iz svih društvenih slojeva. Knjiga “Ponovno rođena (dnevnici i beleške 1947-1963)” ovih dana izaći i u Hrvatskoj, u  prevodu Borivoja Radakovića i  izdanju Queer Zagreba. Večernji je list dobio ekskluzivan uvid u prvo izdanje.


Cinizam starmale devojčice


U knjizi upoznajemo Susan Sontag kao komično starmalu devojčicu, čija promišljanja mnogo više podsećaju na fakultetske debate nego kao dnevnik tinejdžerke. S nepunih 15 godina, naime, Susan Sontag zaneseno sluša Mozarta i Vivaldija, opčinjena je knjigama Andréa Gidea, preispituje patrijarhalne obrasce života svoje porodice i cinično spominje kako se pravila da uživa u pustolovnim dramama u tehnikoloru kad ju je očuh poveo u bioskop, dok je zapravo bila opterećena mnogo dubljim egzistencijalnim dilemama. Da je duboko emocionalno nesrećna, beležila je u svoje dnevnike, ispresecane beskrajnim popisima knjiga koje još mora da pročita, slobodnim nizovima novonaučenih pojmova, teorijskim razmišljanjima o estetici...


„Šta me to, pitam se, nagoni u nered? Kako da se zakrinkam? Sve što osećam, najneposrednije, jeste bolna potreba za telesnom ljubavlju i mentalnim drugovanjem – vrlo sam mlada i možda ću prerasti taj uznemirujući aspekt svojih seksualnih ambicija – iskreno govoreći, baš me briga. Moja je potreba tako silovita, a vreme, u mojoj opsesiji, tako kratko“, napisala je, a potom dodala:


„Ja ću se, po svoj prilici, osvrnuti na ovo s mnogo veselja. Baš kao što sam pre bila užasno i neurotično religiozna i mislila da ću jednoga dana postati katolkinja, tako sada osećam da imam lezbejske sklonosti (kako neodlučno ovo ispisujem).“


Iako vrlo mlada, bila je i te kako svesna da bi tada, 1948. godine, bilo kakve devijacije od stereotipnog porodičnog života u losangeleskom predgrađu (nalik onome koji su vodili njeni roditelji) bile ravne socijalnom samoubistvu. Svesna i da bez putovanja neće napredovati, samo tri meseca nakon ovog zapisa je mlada Susan otputovala na univerzitet Berkley, gde će se dogoditi silovit procvat na svim područjima njenog života.


„Emocionalno, htela sam da ostanem. Intelektualno, želela sam da odem. Kao uvek, čini se da uživam u tome da kažnjavam samu sebe“, zapisala je neposredno pre puta.


Fascinirana Anaïs Nin


Na fakultetu je nastavila bulimično gutati knjige, zanesena mogućnostima jezika i vlastitim kapacitetom kritičkog iščitavanja svake rečenice, a onda bi se zaustavila, prekorila, proglasila samu sebe neznalicom i prisilila na novo učenje. Pristup umetnosti, prema kojoj nedvosmisleno pokazuje strast, bio je discipliniran, vojnički, snažno usmeren prema vlastitom napretku koji je odlučila da istera do samih intelektualnih granica.


Negde u to doba razvila je fascinaciju predavanjima Anaïs Nin.


„Vrlo je nagla, kao vilenjak, kao s drugog sveta – malena, lepo građena, tamnokosa i ima mnogo šminke zbog koje izgleda kao da je vrlo bleda – velike oči koje pitaju – naglašen izgovor koji ne mogu odrediti – njen je govor odveć precizan – obasjava i polira svaki slog samim vrškom jezika na zubima – čovek ima osećaj da će se, ako je ko takne, sasuti u srebrn prah“, opisala je mlada Susan tu poznatu erotsku spisateljicu i dnevničarku.


A jedna druga žena, mlada biseksualka koja se u knjizi spominje samo kao H, uskoro će u njen život doneti tektonske promene koje će potpuno razbiti snobizam i intelektualnu pozu iza koje je Susan skrivala svoju mladalačku nesigurnost. Za razliku od ukočene Susan, H. je bila „najlepši cvet američke boeme“. Studirala je na eksperimentalnom umetničkom koledžu u New Yorku, harala noćnim životom San Francisca i plenila pažnju seksualnom nesputanošću. Ona je Susan uvela u prve značajnije vršnjačke krugove, ali i u svet konkretne, opipljive seksualnosti o kojoj je mlada Susan toliko puta maštala. A posle ga je prilično detaljno opisivala u svojim dnevnicima. Jedan je zapis posebno značajan:


„H. i ja smo (napokon) otišle da spavamo na uskom krevetiću u zadnjem delu Tin Angela… Možda sam, na kraju, i bila pijana jer je bilo tako lepo kad je H. počela sa mnom da vodi ljubav… Već su prošla 4 sata od kad smo legle u krevet – i malo smo razgovarale… Kad me H. prvi put poljubila, ukrutila sam se, ali ovaj put to je bilo zato što nisam znala kako, a ne zato što mi se nije sviđalo (kao s Jimom)…"


Odustala od intelektualizma


"Našalila se prvo, nakon čega smo malo razgovarale i baš kad sam postala potpuno svesna da je želim, znala je to i ona… Sve što je bilo zapeto, što me tako bolelo u trbušnoj šupljini nadvladano je tim naponom prema njoj, težinom njenog tela na mom, milovanjem njenog jezika i ruku... A šta sam sada dok ovo pišem? Ništa manje nego potpuno drugačija osoba… Doživljaj ovog vikenda nije mogao biti savršenije usklađen. Moje shvatanje seksualnosti tako je promenjeno – hvala Bogu! Znam šta želim da radim u životu, sve je ovo bilo jednostavno, ali je meni u prošlosti bilo teško da spoznam. Želim da spavam s mnogo ljudi. Želim da živim i mrzim umreti. Neću predavati i neću ići na magistarski nakon diplome…“


Gubitak nevinosti za 16-godišnju Susan Sontag nije značio samo još jedan korak prema zrelosti. On je u njoj izazvao duboke strukturalne promene, naterao je da preispita sva dotadašnja uverenja, prihvati fizičko oslobođenje i odbaci intelektualizam kojim je odmalena bila opterećena.


Da je odlučna H. nije uhvatila za ruku i uvela u boemske i gay krugove sredinom prošlog veka, bi li postala samo još jedna napola realizovana, suvoparna predavačica na Kalifornijskom univerzitetu? Naslov ove knjige ličnih zapisa preuzet je iz beleške u kojoj Susan konstatuje da je upravo u tim trenucima (seksualnog) oslobođenja ponovno rođena. I kao takva, bila je spremna krenuti u životnu avanturu koja je rezultirala golemim intelektualnim nasleđem. I gotovo stotinu do sada neobjavljenih dnevnika, hronikom jednog vremena i privatnog života jedne izuzetne javne osobe.

 

Izvor

 

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."