You are here: Početna » Kultura » Proza » O ti lezbejski životi—Brajton i buntovna tela
ponedeljak, 25 mar 2019

O ti lezbejski životi—Brajton i buntovna tela

Joan Nestle1Upravo smo se vratili nakon četiri dana u Brajtonu, i kakav skup je to bio, ove osamnaeste godine od započinjanja konferencije o lezbejskim životima. Koliko god bila umorna, i ma kako bila zabrinuta u vezi moje pozicije u novom lezbejskom svetu, odazvati se pozivu mojih starih prijateljica iz Irske  lezbejskih akivistkinja, izazivati bogove još jednom i poprečiti hemisfere - uvek sa Profesorkom pored mene - pokazalo se kao najlepši poduhvat. Sada, kad god sumnjamo, pogledaćemo jedna drugu i samo reći „Seti se Brajtona“.


Sa sasvim drugom istorijom oslobađanja koja se kotrlja svuda oko nas, na Trgu u Kairu, u okviru našeg trenutka iz Brajtona, još jednom sam pronašla, bogatstvo lezbejskih maštanja, trans nacionalnih, trans rodnih, trans graničnih. Nove lezbejske istorije i one stare, nikad stare za proživljene hrabrosti teških života i snažnih duhova, već poređana lezbejska tela obučena i udešena, dobro istrošena od društvenih napora za bolja vremena – u svim sistemima koji nam uzimaju živote, ekonomske, rodne, rasne.


Pre nego što krenem u detalje, koji mogu da budu objavljeni u više postova, želim da zagrlim žene, bučice, femice, dečke, gospodu, ljude koji se rodno ne etiketiraju, čija tela su bila u mojim rukama, čiji duhovi su mom životu dali obnovljen život. Dok sivo jutro nežno ulazi u našu gostinjsku sobu ovde, još jednom vidim i čak više osećam toplinu od Mari, njenog fem tela prigrljenog uz mene, dajući joj do znanja da će uvek biti moja rođaka, jedna od mnogih „kćeri“ ako tako mogu da kažem, koje sam upoznala u ovom starom gradu pored mora; Krug aktivistkinja iz Irske, Mari, Izi i Liz i njihovih prijateljica, moje nove prijateljice i Dženet - poreklom iz Welsa - i njena prijateljica, sve mi sedimo napolju na bledunjavom Suncu, grejući jedna drugu pričama naših života napisanih u našim očima, u rezu Izinog dobro iznošenog odela, raspevanim glasovima, stvorenim Irskim previranjima, Dženet stalno namešta svoja kolica kako bi unela telo u priče koje pričamo. Grejale su me, čuvale moje telo u njihovoj ljubavi, i tokom tih trenutaka mi pružile da osetim kakvu mi je porodicu moj queer život omogućio. Uz malu crvenu glavu pored mene, mogla sam da sedim za tim aluminijumskim okruglim stolom još narednih dvadeset godina, ali za aktiviskinje sledeći trenutak je značio pokret. Nosim sa sobom sada prisustvo Kembela, visokog i gizdavog i tako ljubaznog koji je očešao njegove/njene usne o moje, koji dostojanstveno nosi mnoge istorije, mnoge kompleksnosti, neke stvorene, neke urođene; nosim sa sobom Kemelin smeh dok mi je nudila tehničku pomoć a ja sam joj pokazala grudi - i uvek četiri Katarine i Olua i Ermi koji su održavali radove naših zajedničkih dana u svojim rukama i srcima, stare prijateljice kao što je Su koju znam još od 1988, i nove kao što su Ulrika i Eva iz Poljske, koje rano ujutru govore o teškim i neophodnim idejama, njene divne ruke koje provlači kroz kosu dok nam žurno iznosi svoje tako potrebno mišljenje. I mladu ženu koja sedi ispred mene na tom zasedanju, koja sada živi u mom srcu — sve njene istorije — Švajcarska i Maroko, i porodična svirepost u njenoj nezavisnosti od svih etiketa — moram da stanem sada, svetlost dana se gasi i Profesorka šetka po sobi čekajući svoje vreme da koristi kompjuter, ali svima vama, znajte da ste me dirnuli, da je moje telo bilo vaše tih dana i čuvali ste ga ljubavlju koja daje život.


Hladnog, kišovitog četvrtka smo kotrljali naše male kofere niz ulice popločane kaldrmom do međunarodne stanice St. pankras, i ukrcali se u 12:55 za Brajton. Duboko upakovan u mom koferu je mali štapić uspomena, sa prerađenom verzijom Buč-Fem slajdova sa dalekih putovanja 80-ih i 90-ih, i gomilom podržavajućih materijala — mog novog teksta, reči Džul bruno, Sandi Kern i drugih trenutaka iz „Uporne želje“. Nisam čitala iz ovih izvoda, samo sam ih nosila kao stare prijatelje. Toliko toga želim da kažem o tome šta je značilo još jednom napuniti veliki auditorijum telima i licima većim od života, o Kerol, mojoj prvoj ljubavi koja je umrla 1966, Mejbl Hempton i Lilian Foster (— raniji draft — ovde sam se umorila ali ću nastaviti).


Izvor
Prevela: A. P.
Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."