You are here: Početna » Kultura » Film » Japanski film uz crossdressere, pedere i kabare
četvrtak, 24 sep 2020

Japanski film uz crossdressere, pedere i kabare

 

bara-no-soretsu-original-400x225Toshio Matsumoto ime je koje će biti poznato tek malobrojnima, strastvenim istraživačima filmskoga sveta i/ili zaljubljenicima u japansku kulturu. Neznanje širokih masa nikad ničemu nije umanjilo važnost.

 

Na ovogodišnjem, sedmom po redu, Festivalu eksperimentalnog filma i videa članica žirija Tanja Vrvilo odabrala je da prikaže kratki film „Za moje skršeno desno oko“ iz 1968. godine. Bila je to prilika da se prisetimo Matsumotovog remek-dela „Pogrebna povorka ruža“ iz 1969. godine i otputujemo u Tokio šezdesetih godina, upoznamo ondašnju političku atmosferu, kontrakulturu i queer scenu.

 

Šezdesete godine u Japanu bile su turbulentno razdoblje čiji su početak i kraj obeležile važne studentske demonstracije (1960. i 1970.). „Tada se dogodio krah njihovih iluzija, gubitak nade u utopiju za koju se verovalo da bi je mogli doneti studentski protesti. To je razdoblje najradikalnije umetnosti uopšteno, a posebno filmske umetnosti i performansa u Japanu. Postoji četvrt Sindžuku u Tokiu koji je istovremeno bio poprište studentskih nemira i policijskih akcija i snažnih umetničkih performansa među kojima se ističu oni u kojima su umetnici nastupali goli“, objasnila je Tanja Vrvilo. Matsumotovi filmovi, i onaj kratkometražni, u svom nabijenom obliku i onaj dugometražni, s naracijom, ne samo da su svedoci tog vremena, nego su sam njegov koncentrat.

 

Crossdresseri, pederi i kabare, seks, droga i nasilje koordinate su u kojima se gibaju ta dva filma. „Matsumoto je queer reditelj u najboljem mogućem smislu. Glavni lik ‘Pogrebne povorke ruža’ je crossdresser što je u to vreme bio zaista radikalan potez. Film je bio direktan napad na klasični japanski porodični film. Drugačije se nije mogla porušiti ta tradicionalna forma, taj najpoznatiji žanr japanskog filma koji se razvijao od 20-ih godina 20. veka i po kom je japanski film postao poznat u svetu. Ne samo da jedan lik u filmu pripada tadašnjoj kontrakulturi, već je cela kontrakultura bila scena ta dva njegovih filma. To nije čin revolucije, nego više čin otpora i to otpora prema svakom ukorenjenom mišljenju i prema svim šablonima“.

 

Matsumoto je queer i po tome što vešto razbija dihotomije – briše granice između fikcije i fakcije, muškog i ženskog, eksperimentalnog i popularnog. U rediteljske vode je ušao kao dokumentarista, a kasnije je počeo raditi eksperimentalnije radove. Kako su mu okviri dokumentarnog filma, koji je vezan uz stvarni svet i kontekst u kom nastaje, bili previše uski, a eksperimentalni filmovi, uprkos svojoj imaginaciji i privlačnosti, zatvoreni u svoj svet, Matsumoto spaja i razdvaja, supostavlja i suprotstavlja ta dva filmska modusa. Već je i sam transvestit onaj koji je istovremeno i muško i žensko pa se u kratkometražnom filmu vidi čitav proces šminkanja i oblačenja, odnosno pretvaranja muškarca u ženu. U dugometražnom filmu odličan primer Matsumotovih poigravanja je sekvenca u kojoj tri žene (zapravo tri crossdressera) obilaze prodavnice, odjednom utrčavaju u muški wc, zadižu svoje haljinice i piške stojeći. Ni tu se priča ne završava. Jedan od slojeva „Pogrebne povorke ruža“ mit je o kralju Edipu koji je ubio svoga oca, a venčao se sa svojom majkom. Matsumotov Edip je crossdresser koji ubija majku, a završava s ocem.

 

Matsumoto je najpre želeo da postane slikar, ali roditelji mu to nisu dozvolili jer je u tada siromašnom Japanu to značilo da će biti bukvalno gladan. Upisao je medicinu jer ga je zanimao mozak i psihički poremećaji, no kada se upoznao s avangardnim i eksperimentalnim filmom, njegova je karijera krenula u drugom smeru. Neobičan podatak u njegovoj biografiji jeste da je bio registrovan kao maloletni delikvent jer je dva puta uhapšen dok je bežao iz škole i to kako bi gledao filmove. Nakon šezdesetih godina, vremena „Pogrebne povorke ruža“ i „Za moje skršeno desno oko“, Matsumoto je i dalje nastavio da radi, da postavlja velike instalacije i izložbe, snima hvaljene igrane filmove, a i dan danas predaje na Fakultetu umetnosti i dizajna u Kyotu. On, poput njegovih filmova, izmiče svim definicijama i određenjima – on je i teoretičar i redaitelj i kritičar i filmaš i intelektualac u pravom smislu te reči.

 

Matsumoto će u filmskoj istoriji ostati upisan kao prvi japanski reditelj koji je snimio dugometražni igrani film koji se događa na gej andergraund sceni, a svojevrsni je kuriozitet da je uticao na samog Stanleya Kubrika i njegovu „Paklenu pomorandžu“. Dovoljno razloga za gledanje?

 

Izvor

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."