You are here: Početna » Labris » Aktivnosti » Pravna pomoć » Preporuka Komiteta ministara državama članicama
petak, 19 okt 2018

Preporuka Komiteta ministara državama članicama

council_of_europe_logoPreporuka Komiteta ministara državama članicama u vezi sa merama u borbi protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta
(Usvojeno od strane Komiteta ministara 31. marta, 2010. na 1081. sastanku zamenika ministara)

Komitet ministara, poštujući odredbe Člana 15.b Statuta Saveta Evrope,
Uzimajući u obzir činjenicu da je cilj Saveta Evrope da ostvari što veće jedinstvo među svojim članicama, i to da se na postizanju ovog cilja može raditi posebno putem zajedničkog delovanja u oblasti ljudskih prava;
Imajući u vidu to da su ljudska prava univerzalna i da važe za sve osobe, kao i akcentovanje obaveze Saveta da garantuje jednako dostojanstvo svim živim bićima i uživanje prava i sloboda svim osobama bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, politička ili druga ubeđenja, nacionalno ili društveno poreklo, vezanost za određene nacionalne manjine, svojinu, rođenje ili neki drugi status, u skladu sa Konvencijom za Zaštitu Ljudskih Prava i Osnovnih Sloboda (ETS No.5)(nadalje u tekstu nazvana “Konvencija”) i njenim protokolima;

Priznavanje da su nediskriminatorski tretman od strane državnih aktera, kao i gde god to bilo prigodno, pozitivne državne mere za zaštitu od diskriminatorskog tretiranja, uključujući tu i van državne aktere, osnovne komponente međunarodnog sistema koji štiti ljudska prava i osnovne slobode;

Priznavanje da su vekovima ali i još uvek, lezbejke, gej, biseksualne i transrodne osobe žrtve homofobije, transfobije i ostalih oblika netolerancije i diskriminacije, čak i u okvirima svojih porodica – uključujući tu i kriminalizaciju, marginalizaciju, društvenu izopštenost i nasilje koje se nad njima vrši – zbog njihove seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, i da su potrebne posebne mere da bi se zagarantovalo puno uživanje ljudskih prava ovih osoba;

Uzimajući u obzir sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava (nadalje u tekstu “Sud”), i ostale međunarodne jurisdikcije, koje smatraju da seksualna orijentacija ne sme da bude osnov za diskriminaciju i koje su doprinele napretku zaštite prava transrodnih osoba;

Imajući to u vidu, u skladu sa sudskom praksom Suda, bilo koja razlika u tretmanu kako ne bi bila diskriminatorna, mora imati cilj i osnovano opravdanje, to jest, mora biti upravljena ka legitimnom cilju i koristiti se sredstvima koja su proporcionalna cilju kojem se teži;

Imajući u vidu takođe princip da se ne sme pozivati ni na kulturne, tradicionalne, niti religijske vrednosti, kao ni na pravila “dominantne kulture” kako bi se opravdao govor mržnje, niti bilo koji drugi oblik diskriminacije, uključujući i one bazirane na seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu;

Uzimajući u obzir poruku Komiteta Ministara upravnim ministrima i ostalim komitetima uključenim u međuvladine saradnje u Savetu Evrope, a vezane za jednaka prava i dostojanstvo svih ljudi, uključujući i lezbejke, gej, biseksualne i transrodne osobe, usvojenu 2. jula 2008. godine, zajedno sa relevantnim preporukama u vezi s istom;
Imajući u vidu preporuke usvojene od 1981. godine od strane Parlamentarnog veća Saveta Evrope u vezi s diskriminacijom na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, kao i Preporuku 211 (2007.) Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope u vezi sa “Slobodom okupljanja i slobodom izražavanja lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba”;

Uvažavajući ulogu Poverenika za ljudska prava u procesu praćenja situacije u kojoj se nalaze lezbejke, gej, biseksualne i transrodne osobe u državama članicama, i uzimajući u obzir diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta;

Obraćajući posebnu pažnju na zajedničku izjavu, od 18. decembra 2008. godine, datu od strane 66 država na zasedanju generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kojom se osuđuju kršenja ljudskih prava na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, kao što su ubistvo, mučenje, arbitrarno hapšenje i “uskraćivanje ekonomskih, društvenih i kulturnih prava, uključujući tu i pravo na zdravlje”;

Naglašavajući činjenicu da društveno izopštavanje na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta može na najbolji način biti prevaziđeno merama koje su istovremeno upravljene ka onima koji/e trpe takvu diskriminaciju ili izopštavanje, ali i ka ostataku populacije, generalno gledano,
preporučuje sledeće državama članicama:

1. da preispitaju postojeće zakonske i druge mere, da ih stalno revidiraju, i sakupljaju i analiziraju relevantne podatke, kako bi pratile i ispravljale bilo koju direktnu ili indirektnu diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

2. da garantuju da će zakonske i druge mere biti usvojene i efikasno implementirane kako bi se borilo protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta; da garantuju poštovanje ljudskih prava lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba i da promovišu toleranciju istih;

3. da obezbede informacije žrtvama diskriminacije o postojanju i pristupu efikasnim zakonskim merama u okviru državnih vlasti, i to da mere u borbi protiv diskriminacije uključuju, gde god je to prikladno, i sankcije za kršenja prava kao i obezbeđivanje adekvatnih nadoknada žrtvama diskriminacije;

4. da u svojim zakonskim sistemima, merama i praksi budu vođeni principima i merama koje su uključene u Dodatak ove preporuke;

5. da odgovarajućim merama i akcijama osiguraju da će ova preporuka, uključujući i njen Dodatak biti prevedena i što je moguće više raširena.

Dodatak preporuke CM/ /Rec(2010)5

l. Pravo na život, bezbednost i zaštitu od nasilja

A. “Zločin iz mržnje” i drugi incidenti motivisani mržnjom
1. Države članice treba da obezbede efikasnu, brzu i nepristrasanu istragu navodnih slučajeva zločina i ostalih incidenata, u kojima se na seksualnu orijentaciju ili rodni identitet žrtve osnovano sumnja kao na elemente koji kostituišu motiv za počinioca; one bi dalje trebalo da obezbede pružanje posebne pažnje istrazi onih zločina i incidenata kada su navodno počinjeni od strane organa reda ili od strane drugih koji/e imaju moć ili su neka vrsta zvaničnika/ca, i da oni/e odgovorni/e za takva dela budu efikasno dovedeni/e pred lice pravde, i gde to bilo prikladno, budu kažnjeni/e kako bi se izbegla situacija u kojoj prolaze nekažnjeno, ili se pozivaju na imunitet.
2. Države članice treba da garantuju da kada se određuju sankcije, motiv pristrasnosti vezan za seksualnu orijentaciju ili rodni identitet može biti uzet u obzir kao otežavajuća okolnost.
3. Države članice treba da preduzmu odgovarajuće mere kako bi obezbedile žrtvama i svedocima/kinjama zločina iz mržnje na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, kao i  drugih mržnjom motivisanih incidenata, mogućnost da prijave ove zloćine i incidente; iz tog razloga, države članice treba da preduzmu sve potrebne korake da garantuju da će sve strukture organa reda, uključujući tu i sudstvo, imati neophodno znanje i veštine za identifikovanje takvih zločina i incidenata, i obezbede adekvatnu pomoć i podršku žrtvama i svedocima/kinjama.
4. Države članice treba da preduzmu odgovarajuće mere kako bi obezbedile bezbednost i dostojanstvo svim osobama u zatvorima ili osobama koje su na neki drugi način lišene slobode, uključujući tu i lezbejke, gej, biseksualne i transrodne osobe, i da posebno preduzmu mere zaštite od fizičkog napada, silovanja  i ostalih oblika seksualnog zlostavljanja, bez obizira na to da li su počinjeni od strane drugih štićenika ili osoblja; mere treba da budu preduzete na takav način da adekvatno štite i poštuju rodni identitet transrodnih osoba.
5. Države članice treba da garantuju sakupljanje i analiziranje relevantih podataka na osnovu pretežnosti i prirode diskriminacije i netolerancije zasnovane na seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu, a posebno kada su u pitanju “zločini iz mržnje” i incidenti motivisani mržnjom, a vezani za seksualnu orijentaciju i rodni identitet.

B. “Govor mržnje”
6. Države članice treba da preduzmu odgovarajuće mere u borbi protiv svih oblika izražavanja, uključujući tu i izražavanje u medijima i na internetu, koja s pravom mogu biti shvaćena kao nešto što vrlo verovatno može dovesti do efekta raspirivanja, širenja i promovisanja mržnje ili drugih oblika diskriminacije lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba. Takav “govor mržnje” treba da bude zabranjen i javno osuđen kad god se pojavi. Sve mere treba da poštuju osnovno pravo na slobodu izražavanja u skladu sa Članom 10 Konvencije i sudskom praksom Suda.
7. Države članice treba da podignu svest među organima vlasti i javnim institucijama na svim nivoima njihove odgovornosti, da se uzdrže od izjava, posebno izjava datih medijima, koje s osnovom mogu biti shvaćene kao nešto što daje legitimitet takvoj mržnji ili diskriminaciji.
8. Zvaničnike/ce i ostale predstavnike/ce države treba ohrabrivati da promovišu toleranciju i poštovanje ljudskih prava lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba gde god se one upuštale u dijalog sa ključnim predstavnicima civilnog društva, uključujući tu i medije i sportske organizacije, političke organizacije i religiozne zajednice.

II. Sloboda udruživanja
9. Države članice treba da preduzmu odgovarajuće mere kako bi obezbedile, u skladu sa Članom 11 Konvencije, da pravo na udruživanje može da se efikasno sprovede i uživa bez diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta; posebno bi diskriminativne administrativne procedure, uključujući tu i preterane formalnosti pri registraciji i praktičnom funkcionisanju udruženja trebalo da budu spečene i ukinute; trebalo bi preduzeti mere kako bi se sprečila zloupotreba legalnih i administrativnih provizija, kao što su one vezane za ograničenja bazirana na zdravstvu, javnom moralu i javnom redu.
10. Pristup javnim fondovima koji su na raspolaganju nevladinim organizacijama trebalo bi da bude obezbeđen bez diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
11. Države članice bi trebalo da preduzmu odgovarajuće mere kako bi se na efikasan način štitila prava branitelja/ki ljudskih prava lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba i kako bi iste/i bile/i zaštićene/i od napada i agresivnog ponašanja kojem bi mogle/i biti izložene/i, uključujući tu i situacije u kojim su počinioci na strani države; ovo bi trebalo obezbediti kako bi branitelji/ke mogli/e da nesmetano i slobodno izvršavaju svoje aktivnosti u skladu sa Deklaracijom Komiteta ministara u okviru akcije Saveta Evrope čiji je cilj poboljšanje zaštite branitelja/ki ljudskih prava i promocija njihovih aktivnosti.
12. Države članice treba da omoguće situaciju u kojoj bi nevladine organizacije koje se bave odbranom ljudskih prava lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba bile na pravi način konsultovane u vezi sa usvajanjem i implementacijom mera koje bi mogle imati uticaja na ljudska prava ovih osoba.

III. Pravo na izražavanje i mirno okupljanje
13. Države članice treba da preduzmu odgovarajuće mere da obezbede, u skladu sa Članom 10 Konvencije, efikasno uživanje prava na izražavanje, bez diskriminacije bazirane na seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu, uključujući tu, i uzimajući u obzir slobodu da se prime i daju informacije o osobama, seksualna orijentacija ili rodni identitet.
14. Države članice treba da preduzmu odgovarajuće mere na nacionalnim, regionalnim i lokalnim nivoima kako bi obezbedile da se pravo na slobodu minog okupljanja, kako je i navedeno u članu 11 Konvencije, može efikasno uživati, bez diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.
15. Države članice treba da garantuju da će zakoni reda preduzeti odgovarajuće mere kako bi zaštitile učesnike/ce u mirnim demonstracijama za ljudska prava lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba od bilo kakvih pokušaja da se na nezakonski način prekine ili onemogući efektno uživanje njihovog prava na slobodu izražavanja i mirno okupljanje.
16. Države članice treba da preduzmu odgovarajuće mere kako bi sprečile restrikcije efektnog uživanja prava na slobodu izražavanja i mirnog okupljanja, koje su proistekle iz zloupotrebe legalnih i administrativnih provizija, na primer u okviru zdravstva, javnog morala i javnog reda.
17. Vlasti na svim nivoima bi trebalo ohrabriti da javno osude, najviše u medijima, bilo koja nezakonska mešanja u pravo pojedinaca i grupa pojedinaca da koriste svoju slobodu izražavanja i mirnog okupljanja, posebno kada su u vezi sa ljudskim pravima lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba.

IV. Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života
18. Države članice treba da garantuju da će bilo koji diskriminativni zakon kojim se kriminalizuje seksualni čin između osoba istog pola koje su pritom i odrasle i pristaju na taj čin, uključujući tu i bilo koje razlike, kao što su i godine koje su zakonom odobrene za stupanje u odnose za istopolne seksualne činove, kao i za heteroseksualne činove, dakle države članice se moraju obavezati da će takve diskriminatorne zakone odbaciti; takođe bi trebalo da preduzmu odgovarajuće mere  kojim bi garantovali da će provizije krivičnog zakona, koje bi zbog načina na koje su artikulisane, mogle da dovedu do diskriminatorske primene, biti ili odbačene ili ispravljene ili primenjene na način koji je kompatibilan sa principom nediskriminacije.
19. Države članice treba da garantuju da lični podaci koji se odnose na seksualnu orijentaciju ili rodni identitet osobe neće biti sakupljani, pohranjivani niti na bilo koji drugi način korišćeni od strane javnih institucija, posebno tu uključujući strukture organa reda, izuzev u slučajevima kada je to neophodno zbog korišćenja u posebne, zakonske i legitimne svrhe; postojeći dosijei koji nisu u skladu sa ovim principima treba da budu uništeni.
20. Prethodne zahteve, ukjučujući tu i promene koje su fizičke prirode, zbog zakonskog priznavanja promene pola, treba redovno iznova ispitivati kako bi se uklonila zloupotreba istih.
21. Države članice treba da preduzmu odgovarajuće mere kako bi garantovale potpuno zakonsko priznavanje promene pola osobe u svim oblastima života, posebno, tako što će omogućiti promenu imena i pola u zvaničnim dokumentima, na jedan brz, transparentan i dostupan način; države članice treba da isto tako omoguće, tamo gde je prikladno, korespondirajuće priznavanje i promene od strane nedržavnih aktera u skladu sa ključnim dokumentima, kao što su obrazovne i radne diplome i sertifikati.
22. Države članice treba da preduzmu sve neophodne mere da obezbede da jednom kada promena pola bude izvršena i zakonski priznata u skladu sa paragrafima 20 i 21 pomenutim u tekstu gore, pravo transrodne osobe da se venča sa osobom pola suprotnog njegovom/njenom promenjenom polu treba da bude efikasno zagarantovano.
23. Tamo gde nacionalno zakonodavstvo daje prava i obaveze nevenčanim parovima, države članice treba da garantuju da se ona (prava, prim.prev) primenjuju na nediskriminativan način i na istopolne parove i na parove suprotnog pola, uključujući tu i poštovanje prava partnera čiji je partner preminuo/la na penziju, kao i pravo nasledstva stana.
24. Tamo gde nacionalno zakonodavstvo priznaje registrovana istopolna partnerstva, države članice treba da garantuju da će njihov zakonski status i njihova prava i obaveze biti ekvivalentne onima heteroseksualnih partnera u sličnoj situaciji.
25. Tamo gde nacionalno zakonodavstvo ne priznaje niti daje prava ili obaveze registrovanim istopolnim partnerstvima i nevenčanim parovima, države članice pozvane su da razmotre mogućnost pružanja, bez diskriminacije bilo koje vrste, uključujući tu i diskriminaciju parova različitog pola, zakonska ili druga sredstva parovima istog pola, kojima bi bilo ukazivano na praktične probleme vezane za društvenu stvarnost u kojoj žive.
26. Uzimajući u obzir da interesi dece treba da budu najvažnija tema razmatranja u odlukama vezanim za roditeljsku odgovornost prema deci, ili starateljstvo nad decom, države članice treba da garantuju da će takve odluke biti prihvaćene bez diskriminacije zasnovane na seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu.
27. Uzimajući u obzir da najbolji intersi dece treba da budu glavna tema razmatranja u odlukama koje se tiču usvajanja dece, države članice čija nacionalna zakonodavstva dozvoljavaju samohranim roditeljima da usvoje decu, treba da garantuju da se zakon primenjuje bez diskriminacije zasnovane na seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu.
28. Tamo gde zakon države dozvoljava pomoć u reproduktivnom tretmanu neudatim ženama, države članice treba da garantuju pristup takvom tretmanu bez diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije.

V. Zaposlenje
29. Države članice treba da obezbede uspostavljanje i implenetaciju prikladnih mera koje pružaju efikasnu zaštitu od diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta prilikom zaposlenja i zanimanja kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Ove mere treba da se odnose i na uslove kod pristupa zaposlenju i unapređenju, otkaze, platu i ostale radne uslove, uključujući tu i prevenciju, borbu protiv uznemiravanja i kažnjavanje uznemiravanja i ostalih oblika viktimizacije.
30. Posebna pažnja treba da bude data pružanju efikasne zaštite prava na privatnost transrodnih osoba u kontekstu zaposlenja, a posebno u vezi sa apliciranjem za posao, kako bi se izbegla ikakva irelevantna otkrivanja njihovih rodnih istorija ili njihovih nekadašnjih imena poslodavcu i ostalim zaposlenima.

VI. Obrazovanje
31. Uzimajući u obzir najvažnije interese dece, države članice treba da preduzmu prikladne zakonodavne i druge mere koje se tiču osoblja u obrazovanju i učenika/ca, kako bi obezbedile da se pravo na obrazovanje može efikasno uživati bez diskriminacije bazirane na seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu; ovo uključuje posebno očuvanje prava dece i mladih na obrazovanje u bezbednom okruženju, bez nasilja, maltretiranja, društvenog izopštenja ili drugih oblika diskriminacije i degradirajućeg ophođenja koje je inspirisano seksualnom orijentacijom i rodnim identitetom.
32. Uzimajući u obzir najvažnije interese dece, prikladne mere treba da budu preduzete na svim nivoima kako bi se promovisala uzajamna tolerancija i poštovanje u školama, bez obzira na seksualnu orijentaciju ili rodni identitet. Ovo bi trebalo da uključuje i obezbeđivanje objektivnih informacija u odnosu na seksualnu orijentaciju i rodni identitet, na primer, u školskim obrazovnim programima i obrazovnim materijalima, i da pruža učenicima/ama i studentima/kinjama neophodne informacije, zaštitu i podršku kako bi ih osposobili da žive u skladu sa svojom seksualnom orijentacijom i rodnim identitetom.
Šta više, države članice mogle bi kreirati i implementirati jednakost u školi i mere bezbednosti, kao i akcione planove, i mogle bi garantovati pristup adekvatnom antidiskriminacionom treningu i podršci i nastavnim pomagalima. Takve mere treba da uključe prava roditelja u vezi sa obrazovanjem njihove dece.

VII. Zdravlje

33. Države članice treba da preduzmu odgovarajuće zakonodavne i druge mere kako bi garantovale da će najviši mogući standardi zdravlja moći da budu uživani bez diskriminacije bazirane na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu; posebno bi trebalo da uzmu u obzir specifične potrebe lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba u okviru razvoja nacionalnog zdravstvenog plana, uključujući tu i mere za prevenciju samoubistva, studije zdravlja, medicinske planove, obrazovne kurseve i materijale, i kada prate i ocenjuju kvalitet zdravstvenih usluga.
34. Odgovarajuće mere treba da budu preduzete kako se izbegle klasifikacije homoseksualnosti kao bolesti, u skladu sa standardima Svetske zdravstvene organizacije.
35. Države članice treba da preduzmu odgovarajuće mere kako bi transrodne osobe imale efikasan pristup adekvatnim uslugama vezanim za proces promene pola, uključujući i fiziološku, endokrinološku i hiruršku ekpertizu u polju zdravstvene zaštite transrodnih osoba, a da ne budu podvrgnute nerazumnim zahtevima; nijedna osoba ne treba da bude podvrgnuta procesu promene pola bez njenog odnosno njegovog pristanka.
36. Države članice treba da preduzmu odgovarajuće zakonodavne i druge mere kako bi garantovale da će bilo koja odluka koja ograničava troškove koje pokriva zdravstveno osiguranje za procedure promene pola, biti zakonska, objektivna i proporcionalna.

VIII. Smeštaj
37. Mere treba da budu preduzete kako bi se obezbedilo da efikasan pristup adekvatnom stambenom smeštaju bude moguć svim osobama, bez diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta; takve mere treba da posebno garantuju zaštitu od diskriminativne evikcije, i garantuju jednaka prava za sticanje i zadržavanje vlasništva nad zemljom i drugom imovinom.
38. Odgovarajuća pažnja treba da bude pružena rizicima od bezkućništva s kojim mogu da budu suočene lezbejke, gej, biseksualne i transrodne osobe, uključujući tu i mlade i decu koji/e bi mogli/e da budu posebno osetljivi/e na društveno izopštenje, uključujući tu i izopštenje iz njihovih porodica; u tom smislu, relevantne socijalne službe treba da pruže svoje usluge na osnovu objektivne procene potreba svake osobe, bez diskriminacije.

IX. Sport
39. Homofobija, transfobija i diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta u sportu su kao i rasizam i drugi oblici diskriminacije neprihvatljivi, i protiv njih se treba boriti.
40. Sportske aktivnosti i sportski objekti treba da budu otvoreni za sve, bez diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta; posebno bi efikasne mere trebalo preduzeti kako bi se sprečila i kaznila upotreba diskriminatorskih uvreda sa referiranjem na seksualnu orijentaciju ili rodni identitet u toku i u vezi sa sportskim događajima.
41. Države članice treba da ohrabruju dijalog sa i pruže podršku sportskim udruženjima i fan klubovima u razvoju aktivnosti vezanih za podizanje svesti protiv diskriminacije lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba u sportu i aktivnosti vezanih za kritiku manifestovanja netolerancije prema njima.

X. Pravo na traženje azila
42. U slučajevima gde države članice imaju međunarodne obaveze u ovom pogledu, treba da priznaju da dobro utemeljen strah od progona zasnovan na seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu može da bude validan osnov za davanje statusa izbeglice i davanja azila po nacionalnom zakonu.
43. Države članice treba da posebno garantuju da oni/e koji/e traže azil neće biti poslati/e u zemlju gde bi njihov život ili sloboda bili u opasnosti ili gde bi se suočili sa rizikom od torture, nehumanog ili ponižavajućeg tretmana ili kaznom, na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.
44. Oni/e koji traže azil treba da budu zaštićeni/e od bilo kakvih diskriminatorskih politika ili praksi baziranih na seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu; posebno, odgovarajuće mere treba da budu preduzete kako bi se sprečili rizici od fizičkog nasilja, uključujući tu i seksualno zlostavljanje, verbalnu agresiju i ostale oblike maltretiranja onih koji/e traže azil, a lišeni/e su slobode, i obezbediti im pristup informacijama koje su relevantne za njihovu konkretnu situaciju.

XI. Nacionalne strukture ljudskih prava
45. Države članice treba da garantuju da će nacionalne strukture ljudskih prava imati jasne mandate za bavljenje diskriminacijom na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta; posebno, treba da budu u mogućnosti da daju predloge zakonodavstvu, podižu svest među širom javnošću, kao i – koliko god to nacionalni zakoni dozvoljavali - da preispituju individualne žalbe koje se tiču i privatnog i javnog sektora i da iniciraju ili uzmu učešća u sudskim postupcima.

XII. Diskriminacija na više nivoa
46. Države članice treba da preduzmu mere da zakonske provizije u nacionalnom zakonu koje zabranjuju ili sprečavaju diskriminaciju, isto tako štite i od diskriminacije na više nivoa, uključujući tu i onu na bazi seksualne orijentacije ili rodnog identiteta; nacionalne strukture ljudskih prava treba da imaju široke mandate kako bi bile u mogućnosti da se nose sa takvim problemima.

Prevod: Milica Jeremić

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."