You are here: Početna » Labris » Aktivnosti » Info centar » Psihološko savetovalište Labrisa
subota, 16 dec 2017

Psihološko savetovalište Labrisa

 

 

psiholosko savetovaliste copy

Savetovalište

 

Svakoj od nas je u nekom momentu potrebno da razgovara o svom životu i problemima sa kojima se susreće.

 

Psihološko savetovalište je bezbedno mesto gde lezbejke, biseksualne i druge žene čija je seksualna orijentacija drugačija od heteroseksualne mogu da iznesu svoje probleme, nedoumice i pitanja psihološkinji koja razume specifičnosti lezbejske egzistencije, homofobije i problema sa kojima se susrećemo. Zainteresovane žene susret sa psihološkinjom mogu zakazati putem telefona 061/ 188 2723 ili putem e-maila Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli . Telefonsko zakazivanje susreta vrši se isključivo ponedeljkom i petkom od 10 do 12 h. Razgovore će obavljati psihološkinje Biljana Popović i Dragana Ilić, u prostorijama Psiholoških prostora. Savetovalište je potpuno besplatno.

 

Zašto psihološko savetovalište?

 

Psihološko savetovanje je metod u kome, uz pomoć stručanjaka/stručnjakinja, tragate za rešenjm nekog problema, neke teškoće. Ali, za razliku od psihoterpije, ono je najčešće usmereno na neki konkretan problem manjih razmera, zbog čega traje znatno kraće. Uvidima koje steknete tokom savetovanja, sa savetnikom/savetnicom, onda, radite na pronalaženju rešenja koje će biti nabolje za vas i vaš kontekst, vaš život.

 

Međutim, ako već duže vreme imate niz problema, niste zadovoljni svojim postignućima u životu i to je dovelo do pada samopuzdanja, onda je to mnogo širi kontekst koji se mora detaljnije istražiti i razumeti. Za to je već potrebna psihoterpija.

 

Postoje dve glavne razlike između psihoterapije i savetovanja - kompleksnost problema sa kojim se suočavate i trajanje (a time i troškovi). Savetovanje je kraće (obično do 10-tak seansi), samim tim i jeftinije, fokusirani je na jedan konkretan problem u nekoj oblasti života i direktivnije je.

 

Psihoterapija je duža (a može biti i veoma duga), time i skuplja, ali omogućava daleko dublje sagledavanje svih aspekata problema, istorije njihovog nastanka, dublje uvide u vašu ličnost i vaše viđenje sveta. Zbog toga je ona metoda izbora kada su u pitanju kompleksniji problemi, koji se protežu u više životnih oblasti, koji traju dugo ili ih, prosto, nije moguće sagledati i razumeti brzo.

 

Svakoj od nas je u nekom momentu potrebno da razgovara o svom životu i problemima sa kojima se susreće. Psihološko savetovalište je bezbedno mesto gde lezbejke, biseksualne i žene čija je seksualna orijentacija drugačija od heteroseksualne mogu da iznesu svoje probleme, nedoumice i pitanja psihološkinji koja razume specifičnosti lezbejske egzistencije, homofobije i problema sa kojima se susrećemo.

 

Javite se ako vam je teško da prihvatite svoj identitet, ako imate problema u porodici, na poslu ili na nekom drugom mestu zato što ste drugačije seksualne orijentacije, ako imate problema u partnerskim vezama i sl.

 

Savetovalište postoji zbog vas.

 

 

Geštalt – kao psihoterapijski pristup:

 

Geštalt je jedan od psihoterapijskih pristupa. Njegovo razvijanje otpočelo je tokom druge polovine prošloga veka i nastavilo se do danas. Pioniri ovog pristupa bili su Fric i Lora Perls, Martin Buber, Džozef Zinker i drugi. Iako pripada humanističko-egzistencijalističkoj struji, geštalt je danas integrativni psihoterapijski pristup otvoren ka obilju znanja i veština koji dolaze iz drugih psihoterapijskih pravaca. Njegovu osnovu čine humanističke pretpostavke i filozofija egzistencije, psihoanalitička tradicija iz koje je i nastao, spiritualnost i filozofije istoka.

 

Geštalt veruje u ogroman kreativan, transformišući i isceljujući potencijal svakog pojedinca i lekovitost autentičnog međuljudskog kontakta. Mentalno i fizičko zdravlje prirodno je stanje organizma, a cilj terapije je da pokrene prirodne procese ponovnog uspostavljanja ravnoteže, kako na psihičkom, tako i na telesnom planu.

 

O psihološkinjama:

 

Biljana Popović je psihoterapeutkinja (EAP,EAGT, SDPTJ), supervizorka i edukatorka u programu obuke geštalt psihoterapeuta u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

 

Više od deset godina radi u privatnom psihološkom savetovalištu, sa posebnom ekspertizom u radu sa decom i adolescentima.

 

Drugi važan deo profesionalnog angažmana je u polju nevladinog sektora na pitanjima demokratizacije i humanizacije društva.

 

Saradnja sa ženskim organizacijama (Incest trauma centar, Iz kruga, Labris...) realizuje se godinama kroz različite uloge: od učesnice na različitim edukativnim seminarima  do facilitatorke i saradnice na različitim projektima.

 

Dragana Ilić je diplomirala školsku psihologiju-pedagogiju, Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu. Godine 2000.,  diplomirala Geštalt psihoterapiju (Evropski sertifikat za psihoterapiju). Godine 2007., završila kurs supervizije. Bavi se privatnom psihoterapijskom praksom više od 10 godina u radu sa najširom populaciojom u privatnom psihološkom savetovalištu u Beogradu. U okviru savetovališta bavi se individualnom psihoterapijom, terapijom parova i porodica, iskustvenim grupama, grupama podrške, grupama za rast i razvoj, itd.

 

Takođe, radi kao edukatorka i supervizorka za geštalt psihoterapiju u procesu edukacije za geštalt terapeuta u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

 

Jedan deo profesionalnog angažovanja posvećen je radu u nevladinom sektoru kroz osmišljavanje i realizaciju projekata u oblasti međuljudske komunikacije i mirovne edukacije.

 

Tokom više godina rada u nevladinom sektoru na ostvarenju ciljeva demokratizacije društva sarađivala je sa mnogim ženskim organizacijama i kao učesnica u raznim edukacijama, saradnica, facilitatorka  i edukatorka  ( Incest trauma centar, Glas razlike, Iz kruga, SOS telefon za žrtve nasilja u raznim gradovima, Labris itd).

 

Alternativni načini pružanja psihološke podrške

 

Onima koje nisu u mogućnosti da dolaze na razgovore sa psihološkinjom, onima koje žive u drugim gradovima, ili kojima jednostavno više odgovara online tip savetovališta, preporučujemo novootvoreno Online savetovalište za pitanja seksualne orijentacije u okviru Službe za mentalno zdravlje Studentske poliklinike u Beogradu. ( Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli ).

 

Više o savetovalištu za seksualnu orijentaciju Studentske poliklinike u Beogradu

(preuzeto sa vebsajta Studentske poliklinike www.studpol.co.yu)

 

Ako:

•    želite da saznate nesto više o seksualnoj orijentaciji 
•    vas interesuju ili zbunjuju termini kao što su: coming out, proud, lgbt, queer, transrodnost, transeksualnost...
•    želite da porazgovarate o svojim dilemama, problemima ili osećanjima u vezi seksualne orijentacije
•    ne znate kako da postupite kada vam bliska osoba poveri da nije heteroseksualne orijentacije 
•    niste sigurni koja je vaša seksualna orijentacija 
•    ako vam je potrebna psihološka pomoć ili savetovanje, a zbog homofobičnog stava okruženja oklevate da je zatražite


pišite nam na Ova adresa el.pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli .

 

Komunikacija je u potpunosti poverljiva! Odgovore daju stručnjaci (neurosihijatar i psiholog) zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd

 

Seksualna orijentacija:

•    nije isto što i seksualno ponašanje
•    se formira od najranijih godina života u složenoj interakciji bioloških, psiholoških i socijalnih faktora 
•    je doživljaj emocionalne, romantične, i/ili fizičke privlačnosti u odnosu na druge osobe 
•    je jedna od komponenti seksualnosti uz biološki pol, rodni identitet, društvenu polnu ulogu i seksualno ponašanje
•    je važan deo ličnog identiteta

 

razlikujemo tri vrste seksualne orijentacije:

 


•    heteroseksualnu (“straight”) - privlačnost u odnosu na osobe suprotnog pola
•    homoseksualnu (lezbejke, gejevi) – privlačnost u odnosu na osobe istog pola
•    biseksualnu – privlačnost u odnosu na osobe oba pola

 

homoseksualnost nije bolest niti poremećaj!

 

i kod nas važećoj klasifikaciji bolesti svetske zdravstvene organizacije (icd 10), već više od 15 godina, homoseksualna seksualna orijentacija se ne navodi kao bolest ili poremećaj.

 

u opštoj populaciji oko 10% ljudi je homoseksualne orijentacije.

 

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."