You are here: Početna » Labris » Aktivnosti » Edukacija » Narativni izveštaj za projekat "Pozorište u akciji - Moć dijaloga"
nedelja, 19 avg 2018

Narativni izveštaj za projekat "Pozorište u akciji - Moć dijaloga"

Pozoriste u akcijiOsnovni podaci o projektu

 

S ciljem da senzibiliše i edukuje širu javnost, posebno učenike i profesore srednjih škola, o pravima  LGBT osoba i problemima sa kojima se susreću u školi i van nje zbog drugačije seksualne orijentacije, Labris - Organizacija za lezbejska ljudska prava realizovao je projekat “Pozorište u akciji-Moć dijaloga”.

Centaralni deo ovog projekta su pozorišne predstave održane u periodu od 24. marta do 2. aprila 2011. godine u prostorijama Dah Teatra u Beogradu. Labris je ovaj projekat relizovao uz pomoć i podršku Ministarstva za kulturu, Fonda za Otvoreno Društvo, Sigrid Rausing Trust- a, Rekonstrukcije Ženski Fond i Kancelarije za mlade Gradske uprave Grada Beograda.

 

Ciljevi ovog projekta su:

 

1. Istraživanje problematike diskriminacije i nasilja nad osobama drugačije seksualne orijentacije kroz radioničarski tip rada Forum teatra
2. Približavanje problematike LGBT osoba i ukazivanje na njihovu socijalnu isključenost
3. Unapređenje razumevanja prava LGBT osoba
4. Otvaranje dijaloga o tome kako su LGBT teme predstavljene u školskom sistemu

 

Učesnici/e uključeni u realizaciju ovog projekta

 

Ukupan broj osoba uključenih u pripremu i realizaciju ovog projekta je bio 22: moderatorka i facilitatorka predstave, glumci (devet), kamerman, tehnička lica/svetlo i ton (dvoje), dizajnerka promo materijala i postera, volonteri/ke (osam).

 

Publika pozorišne predstave “Pozorište u akciji - Moć dijaloga”

 

Ukupan broj osoba koji je video predstavu je 199, prosečno 49 osoba po predstavi (četri predstave)
Od toga je 64% publike bilo mlađe od 25 godina, i 45% su bili učenici/učenice, profesori/profesorke, psiholozi/psihološkinje (predstavnici Filološke, Četrnaeste i Pete gimnazije).

 

Aktivnosti:

 

Čitav projekat je realizovan kroz tri faze:

 

Faza pripreme obuhvatala je uspostavljanje kontakta i saradnju sa strateškim partnerima projekta,  angažovanje volontera/volonterki kao spoljnih saradnika/ca za kreativnu i logističku realizaciju projekta, izradu proma materijala i poziva za audiciju, organizovanje audicije, izbor glumaca i glumica, nalaženje i organizovanje prostora za radionice, probe i predstavu. Snimanje kamerom početka rada na predstavi.

Prilikom formiranja volonterskog tima kriterijum je bio da se što više uključe mladi ljudi. Poziv         je bio oglašen na Labrisovom sajtu, kao i preko različitih društvenih mreža i mailing lista, i bio je otvoren za potencijalno sve zainteresovane, bez obzira na pol, rod, godine i seksualnu orijentaciju. Zainteresovani kandidati/kanditatkinje su prošli dva kruga izbora i na kraju smo odabrale osam volontera/ki za tehničku i kreativnu podršku (logistika, izrada scene/kostima, fotografisanje, izradu sinopsisa predstave, medijsko oglašavanje, i sl.) Ovo je prvi Labrisov projekat koji se realizovao uz pomoć ovako velikog broja volontera/ki, mladih ljudi (učenika srednjih škola i studenata), koji su u velikoj meri već angažovani u radu drugih nevladinih organizacija, uglavnom ljudskopravaških (YIHR, Helsinški odbor za ljudska prava, itd.)

Na audiciji se pojavilo 10 osoba, devet je zadovoljilo kriterijume i prošlo audiciju. Prijavljeni kandidati/kandidatkinje su  bili/e različitog uzrasta, seksualne orijentacije, drugačijeg životnog i glumačkog iskustva što se smatralo posebnim kvalitetom za pravljenje ovakve predstave, jer su njihova iskustva uključivana u pravljenje sinopsisa.

Najveći problem u ovoj fazi projekta, i čitavog projekta uopšte, bilo je nalaženje prostora za održavanje radionica, proba i predstava. Naime, novac za zakup prostora nije obezbeđen projektom i  od sredine decembra 2010.godine do kraja  janura 2011.godine imale smo brojne pokušaje da obezbedimo besplatan ili neki alternativni prostor u kome bi smo mogle održavati probe i radionice. Obraćale smo se: Rex-u, Domu omladine, Ustanovi kulture Parobrod, Dadovu, Bitef teatru, Domu kulture Studentski grad i drugima. Ali smo bile odbijene zbog zauzetih termina ili uz obrazloženje da nam ne mogu  izaći u susret jer naplaćuju zakup prostora. Ceo projekta je bio doveden u pitanje. Srećom uspele smo da dobijemo urgentni grant od Rekonstrukcije Ženski Fond i unajmile prostor Dah teatra. To je bilo srećno rešenje, ali smo izgubile dosta vremena tako da se sa radionicama/probama krenulo početkom februara (9. februara)

 

Faza rada na predstavi (radionice i probe) obuhvatala je radionice, probe (mizascenska, kostimska, tehnička, generalna), izradu plakata i lifleta, pozivanje i saopštenje za medije, pozivanje publike, predpremijeru.

U ovom periodu, pod umetničkim vođstvom Mirele Pavlović, održano je 8 radionica i 12 proba. Radionice su za cilj imale da grupu pripreme za zadatak koji ih čeka. Da ih upozna sa Forum tetrom i njegovim tehnikama rada. Da uključi glumce i njihova iskustva u pisanje  teksta za predstave.  Probe su imale za cilj postavljanje scena i uigravanje glumaca, kao i sklapanje same predstave. Tokom procesa nastajanja predstave volonteri/ke su imale aktivnu ulogu (brinulie su o rekviziti i scenografiji, dizajnirale su kostim, scenu, brinule su o tehničkim stvarima)

Za najavu predstave dizajnirani su i štampani lifleti i plakati. Ostvarena je saradnja sa Kancelarijom za mlade Gradske uprave Grada Beograda. Oni sa kao partneri učestvovali u saopštenju za javnost i u pozivanju medija.  Predstava je najavljena na internet portalima: Mingl; Seecult; Vesti RS; Blok vesti; Srb rssB92; Smedia.

Volonterka Bojana Milašinović gostovala je u radijskoj emisiji  Studia B i najavila je premijeru. Koleginica Jovanka Topdorović, koja u Labrisu vodi Program lobiranja i zagovaranja, gostovala  je u jutarnjem programu B92, predstavivši projekat i reprize pozorišne predstave. Ona je takođe je izrazila  zahvalnost donatorima koji su podržali projekat.

Publika je pozivana na više načina. U medijima, na sajtu Labrisa, putem društvenih mreža, mailing lista i aktivnošću volonterki koje su aktivne članice srednjoškolskih đačkih parlamenata. Moram da napomenem da su pozivi slati i direktorima Beogradski srednjih škola i da nijedna škola nije  odgovorila. A svaki pokušaj da dobijemo podršku Ministavrstva prosvete, koja bi olakšala saradnju sa školama,  nije urodio plodom.

Predpremijera je kako je i planirano održana za porodicu, prijatelje učesnika i učesnica na projektu, predstavnike nevladinog sektora i članove LGBT zajednice. Razlog za to je bio da se glumci i glumice, od kojih  veliki broj nikada ranije nije ozbiljnije stao na scenu, adaptira na prisustvo publike, njihove reakcije, da dobije priliku da u jednom bezbednom okruženju proveri svoje granice i veštinu snalaženja u novim okolnostima. Interaktivni deo predstave je bio veoma uspešan, razvio se kvalitetan dijalog koji je opustio publiku da se uključi  u intervencije na predstavi (pronalaženje rešenja za problemske situacije).

 

Faza realizacije (igranje predstave) obuhvatala je izvođenje premijerne predstave i  igranje reprize, koktel za goste i publiku i zavrsetak snimanje video materijala o nastanku i realizaciji projekta.

Premijera je izvedena 25.03.2011. u Dah teatru za donatore, predstavnike nevladinog sektora i aktiviste/kinje  LGBT pokreta, neke od dosadašnjih saradnika/ca Labrisa (stručnjake/kinje različitog profila). Emocije , kao i na predpremijeri, opet nisu izostale. Glumci i glumice su bili brilijantni. Interaktivni deo trajao je duže nego sama predstava i bio je veoma uspešan.

Reprize su igrane  uglavnom za srednjoškolsku publiku i profesore. Pokazalo se da je mlađa publika otvorenija da interveniše i daleko praktičnija u svojim predlozima. Ovo potvrđuje da je predstava i pravljena za srednjoškolsku publiku i da su efekti i promene tu najviše i moguće.

Snimljen je video materijal koje je prati proces okupljanja učesnika predstave, rad na  stvaranja predstave, izvođenje predstave  i reagovanje i intervenisanje publike. Paralelno film prati životnu priču jedne od glumica koja je lezbejka i koja živi svoj život ne skrivajući svoju seksualnu orijentaciju. Ideja je da se ovaj film, kada su bude obezbedio novac za to, izmontira i koristi kako u edukativne svrhe ( za panel diskusije, seminare...) tako i za predstavljanje LGBT tema na nekom festivalu dokumentarnog filma.

 

Faza evaluacije obuhvata analizu očekivanja, evaluacionih upitnika učesnika i pisanje izveštaja od strane trenera i koordinatora projekta.

Opšti utisak o predstavi je:  Srednja ocena= 4,44 (od 5.00).
Što se tiče motivacije učesnika, najčešće pominjani razlozi su: aktuelnost teme,    radoznalost, uključivanje publike u predstavu, edukacija, želja da se vide i druga mišljenja.
Publika  je najpozitivnije komentare o predstavi dala zbog: realnosti prikazanih situacija, teme predstave, kvalitetne glume, učestvovanja publike.
Negativni komentari odnosili su se na: preterano korišćenje stereotipnih situacija, kratko trajanje predstave, promovisanje “pedera” ( mišljenje jednog gledaoca). Većina (95% ispitanih) smatra da je predstava uspela da prenese probleme istopolno orijentisanih učenika.
Interaktivno pozorište ocenjeno je kao uspešno sredstvo za smanjenja homofobije u društvu.
Srednja ocena = 4,18 (1- ne slažem se, 5- u potpunosti se slažem)
Kada se sažmu preporuke i komentari  savet je da se predstava igra u što više srednjih  škola, da traje duže i da se igra što više po Srbiji, posebno za mlade.

 

Zaključci:

 

Smatram da je osnovni zadatak projekta, da se putem umetnosti približi problematika LGBT tinejdzera, ostvaren. Evaluacije su pokazale da je stavljanje u položaj ugroženih i intervenisanje u toku predstave izazvalo snažne emocije. Gledaoci/gledateljke želeli su da pronađu rešenje i  zaustave diskriminaciju koja se dešavala na sceni. Međutim, kao i u realnom životu to  nije bilo lako postići. Psiholozi/psihološkinje, profesori/profesorke i aktivisti iz nevladinog sektora uložili su veliki napor da pomognu glumcima i glumicama na sceni. Ipak možemo reći da su najpraktičnija i najbolja rešenja ipak nudili mladi ljudi, uglavnom srednjoškolci. Oni su se najmanje bojali scene i najotvorenije nudili svoja rešenja. Zato i smatram da je potrebno nastaviti sa prikazivanje predstave i omogućiti što većem broju srednjoškolaca da predstavu vidi.

 

Teškoće koje su se javile bile su pre svega povezane sa nalaženjem adekvatnog prostora i taj problem je ranije opisan. Druga teškoća koja se javila odnosi se na odazivanje  srednjoškolske publike i profesora/profesorki srednjih škola. Kao što sam već pomenula niko od predstvanika škola nije zvanično odgovorio na Labrisov poziv na predstavu. Srednjoškolci/ke i profesori/ke koji su se pojavili na predstavi bili su uglavnom oni koje su naše volonterke i predstavnice đačkih parlamenata lično motivisali da predstavu pogledaju. Uočena je potreba da se ubuduće više pažnje i energije posveti kontaktiranju  škola i dobijanju podrške Ministarstva prosvete. Saradnja sa Kancelarijama za mlade bila je značajna i to je ono sa čim treba nastaviti kada je u pitanju predstavljanje LGBT tema u školama.

 

Planiramo da nastavavimo saradnju sa Đačkim parlamentima i Kancelarijama za mlade. U septembru i oktobru održaćemo šest seminara u saradnji sa Kancelarijama za mlade. Seminari će bite namenjeni profesorima i učenicima srednjih škola. Iskustvo sa ovog projekta će nam mnogo pomoći u pristupu učesnicima i njihovom motivisanju, a film koji je nastao kao rezultat projekta “Pozorište u akciji-Moć dijaloga” planiramo da koristimo za panel diskusije i prezentovanje LGBT tema široj javnosti.

 

septembar 2010 - april 2011.

Aleksandra Gavrilović
Programska koordinatorka za edukaciju                 

 

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."