You are here: Početna » Kolumne » Queersomnia » “Homoseksualci su najdarovitiji za umetnost”
utorak, 20 feb 2018

“Homoseksualci su najdarovitiji za umetnost”

imanuel-kantNa periferiji Beograda postoji jedna kafana koju drži poznata narodna pevačica.

U toj kafani nekoliko puta nedeljno može se sresti jedna druga pevačica, koja se odavno pročula i proslavila međ ovdašnjom raznoraznom populacijom koja naginje kempu, kiču i trešu i mnogo voli filmove Džona Votersa. Ona je ujedno i glavna junakinja ovog izdanja Queersomnie.

Ona, iako je uvek najavljena kao zvezda večeri, baš i ne peva puno, uprkos tome što velika većina gostiju dolazi prevashodno da bi videla nju. Jednostavno, u kafani večeri mogu krenuti u svakojakim pravcima, i ne retko se dešava da diva uzima mikrofon samo da bi udovoljila zahtevima brojnih obožavalaca, otpevala jednu pesmu (naravno, najveći hit), i onda se povukla nazad za svoj sto. Ona pije dupli vermut i vrlo je komunikativna osoba. Upoznala sam je pre skoro godinu dana kada sam prvi put išla u tu kafanu, i od tada se srdačno pozdravljamo kad god se sretnemo, što i nije toliko retko, jer svaki put kada neko poželi da vidi uživo dotičnu zove me da se pridružim s obzirom da živim u neposrednom komšiluku. Zato se takođe srdačno pozdravljam i sa vlasnicom kafane  – od nje sam jednom prilikom kada sam sedela sa J. u kafani do kasno u noć i dobila piće – samo ga je poslala preko konobara, i malo kasnije se šmekerski okrenula preko ramena da proveri da li je sve u redu.

Ta ista vlasnica kafane je večeri o kojoj pišem ostavljala srce za kafanskim mikrofonom, onako, za svoju dušu. Kao i u slučaju bristolskih sekretarica, i ovde je oko tj. uho kvir posmatrača svašta moglo pročitati i učitati, s obzirom da žena u pesmi nije menjala rod kom se obraća. I dok je ona tako tugovala za izgubljenom verenicom, moji inostrani prijatelji, M. i R., sveže pristigli iz Berlina nisu prestajali da zapitkuju kada će početi sa nastupom žena zbog koje su i došli tu. J. je isto bila sa nama neko vreme, ali je u jednom trenutku otišla, a mi smo ostali da iščekujemo divu. Sedela je za stolom do nas i kuckala poruke, te sam je, prirodno, pozvala da nam se pridruži. A M. i R. su je jedva dočekali.

Bila sam potpuno isključena iz konverzacije dok su se njih troje zbog preglasne muzike dopisivali preko post-it papirića. R. i M. su joj rekli sve: da je M. iz Banja Luke a sada živi u Berlinu, da su se tamo i upoznali, da R. iako Irac priča naš jezik jer je neko vreme živeo u Beogradu pa Zagrebu, da mora da dođe u Zagreb jer ima puno fanova tamo, da mora da dođe i u Berlin jer ima puno fanova i tamo, da je do neba obožavaju, da se M. te nedelje autovao svojim tradicionalnim roditeljima i da su želeli da se obrate crkvi i pošalju ga u manastir na lečenje, da R. ima psa koji se zove Luka i tako dalje i tako dalje.

Ona je zdušno odgovarala na pristigle komplimente, delila savete i tračeve sve dok u jednom trenutku već nije bilo krajnje vreme da otpeva svoj deo. Ustala je, uzela mikrofon, i obratila se M.

„Hajde reci nekog filozofa.“

„Šta ja znam... Kant!“

„A sada, po Kantu!“  I onda je zapevala, jednu pesmu, čisto reda radi, a onda se vratila za naš sto. Račun je već bio regulisan, i ja sam otišla da pozovem taksi. Kad sam se vratila, zatekla sam moje drugare i pevačicu u čvrstom zagrljaju.

Ona je objašnjavala:„Znate, ja najviše volim homoseksualce! A znate li zašto? Zato što ja najviše, iznad svega, volim umetnost. Ja živim za umetnost. A homoseksualci su najdarovitiji za umetnost. Oni imaju osećaj, najdarovitiji su!
Evo, moj dizajner. On me oblači. Dečko će biti hit! Ma kakav Marko Mitanovski, ovaj moj je sto puta talentovaniji. Poješće ih sve. I on je homoseksualac. Ima 19 godina, i potpuno je samosvestan. Pazite, on meni kaže „Znaš, ja volim prave muškarce. Da kad me stegne da znam da je muško!“ A vas dvojica, vi ste baš to, pravi muškarci. Baš bi bilo lepo da vas upoznam sa njim.“

Itako se od pozitivnih predrasuda preko klasične gay-romeo priče stiglo do čistog provodadžisanja. Na stranu predrasude. Na stranu što pevačica ne poznaje queer teoriju. Na stranu što je i dizajner primer heteronormativnog pederluka. Na stranu što se lezbejke i ne pominju. Ovde samo jedan fakat ostaje bitan: negde u beogradskoj suburbiji pevačica pokušava da namesti dejt svom dizajneru sa tipovima koje procenjuje da su njegov tip. I to mi je za sada, nekako, sasvim dovoljno.




Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."