You are here: Početna » Kolumne » Martini Osvrti » Rozi Brajdoti "Nomadski subjekti"
nedelja, 15 sep 2019

Rozi Brajdoti "Nomadski subjekti"

Indeks članka
Rozi Brajdoti "Nomadski subjekti"
Page 2
Sve strane
* tekst koji sledi predstavlja uvodnu studiju u obiman esej Rozi Brajdoti "Putevima nomadizma", koji će se u celini naći u narednom broju PROFEMINE.

Uvod: Putem Nomadizma

Odlično je imati korene, sve dok možeš da ih nosiš sa sobom.
Gertrude Stein

There are no/mad women in this attic.
Berteke Waaldijk

Ova knjiga traga više od bilo kog intelektualističkog itinerera; ona, takođe, pokazuje egzistencijalnu situaciju kao multikulturalnu individuu, migranta koji je postao nomad. Sadržaj koji se u njoj izlaže, osmišljen je, i u nekim prilikama predstavljen, na nekoliko različitih evropskih jezika u periodu od deset godina. Ovi eseji prethode, produbljuju i pridružuju se idejama izloženim u mojoj knjizi »Patterns of Dissonaunce« (»Paradigme nesklada«), koja, po sebi, predstavlja moju nomadsku egzistenciju.Zamišljena prvo na francuskom, morala je biti prevedena na engleski jezik; konačnu verziju sam direktno proširila na engleskom, tako da je, i pre nego što je otišla na štampanje, knjiga postala prevod bez originala.
Moj rad kao misliteljke nema maternji jezik, samo nizove prevoda, premeštanja, prilagođavanja menjanju uslova.Drugim rečima, nomadizam koji ja zastupam kao teorijsku mogućnost takođe je i egzistencijalni uslov, koji, za mene, prerasta u način razmišljanja.Jedan od ciljeva ove knjige je, u isto vreme, i razvijanje i izazivanje vizije ženske, feminističke subjektivnosti u nomadskom modusu. Ovaj modu  se odnosi na figurativni način razmišljanja, povremeno autobiografski, koji, vremenom, čitaocima može da se učini i kao epistemiološki tok svesti.
Namera mi je da istažim raznovrsne pojedinačne aspekte pojma »nomadski subjekti« kao pogodne teorijske figuracije savremene subjektivnosti.Termin figuracija odnosi se na način razmišljanja koji izaziva, ili izražava, napuštanje falocentrične slike subjekta. Figuracija je politički uobličeno objašnjenje alternativne subjektivnosti.Osećam snažnu potrebu da razvijem to alternativno objašnjenje; da učim da se razmišlja na drugi način o subjektu, da se pronađu nove osnove, nove predstave, novi modusi razmišljanja. Sve ovo zahteva prevazilaženje dualističkih konceptualnih ograničenja i izopačeno monoloških mentalnih navika falocentrizma. Smatram da zadatak feministkinja, kao i drugih kritičkih intelektualaca, da se odvaže i suoče sa složenošću ovog izazova. Crna feministkinja, spisateljica i pesnikinja bel huks (bell hooks) , u svom radu o postmodernoj crnačkosti (blacknees) , opisuje ovu vrstu svesti terminom »žudnja« (yearning).Ona dokazuje da je »žudnja« opšti uticaj i politička osećajnost, koja se slobodno kreće unutar granica rase, klase, roda, seksualnog opredeljenja i »da može biti plodno tlo za razvijanje empatije – spone koja će unaprediti prepoznavanja opštih obaveza i poslužiti kao baza za solidarnost i ujedinjenje«. 1)
S obzirom na ovo, nomadska svest je epistemiološki i politički imperativ kritičkog mišljenja na kraju ovog milenijuma.
Nasuprot modernoj upotrebi termina, u ovoj knjizi će pod pojmom postmodernizam biti ukazano na specifičan trenutak u istoriji. To je momenat u kome se ispod transformacije sistema ekonomske proizvodnje menjaju i tradicionalne sodijalne i simboličke strukture. Na Zapadu pomeraj od proizvodnje prema usluživanju i strukturi baziranoj na informisanosti, zahteva globalnu preraspodelu posla, uključujući i ostatak sveta, jer posebno, zemlje u razvoju obezbeđuju nedovoljno plaćenu stranu proizvodnju. Takav pomeraj zahteva propadanje tradicionalnih sociosimboličkih sistema zasnovanih na državi, porodoci i maskulinom autoritetu. Kao što Inderpal Grival (Inderpal Grewal) i Karen Kaplan (Caren Kaplan) ističu  2) , postmodernizam korespondira sa reorganizacijom podele nagomilanog kapitala u transnacionalnom i pokretljivom načinu.
Postojanje ovakvog, novog istorijskog, smera, u pravcu »trans-nacionalne« pokretljivosti, imperativ je za kritičke teoretičare i kulturološke kritičare, da ponovo odrede svoju ulogu i svoje postupke u okviru ove sheme. Moj zadatak, u ovoj knjizi, jeste da pokušam da redefinišem transmobilnu (svepokretljivu) materijalističku teoriju feminističke subjektivnosti, koja se obavezuje da funkcioniše unutar parametara postmoderne i njenog nezahvalnog položaja, bez romantizacije, ali takođe i bez nostalgije, za navodno, dobrim starim vremenima. Kao što sam navela u knjizi »Paradigme nesklada« istorijska kontradiktornost, u koju je uhvaćena feministkinja postmoderne, sastoji se u tome da sami uslovi, koji su označeni od strane dominantnih subjekata, kao faktori «krize» vrednosti, zapravo su otvaranje novih mogućnosti. Mors tua vita mea (tvoja smrt, moj život) : to je isti istorijski položaj koji može biti alternativno opažan, kao pozitivan ili negativan, u zavisnosti od nečije perspektive. Vratiću se na pitanje pozicionalnosti u poglavlju 7.
Pitanje koje se odmah nameće jeste: na čemu se zasniva ova nova teorijska i politička kreativnost? Odakle »to novo« dolazi? Koje paradigme nam mogu pomoći u razrađivanju novih shema? Da li je model naučne racionalnosti potpuno diskreditovan, ili još uvek može da inspiriše? Da li je model artističke kreativnosti imalo bolji?
Sledeći neka od lucidnih zapažanja poststrukturalističke generacije, potrudiću se da dam odgovor, ističući ograničenja logocentrizma, približavajući se i pokrćući druge načine i moduse prikazivanja.
Potreban je kvalitativni skok feminističke političke imaginacije.Verujem u svemoćnu silu političkih fikcija, koje su ponuđene od strane feministkinja, toliko međusobno različitih, kao što su Liz Irigaraj (Luce Irigaray) i Dona Haravej (Donna Haraway) 3) . Prva ističe sliku sastavljenu od znakova ženske morfologije i seksualnosti, kao što je prizor dve usne koje sugerišu bliskost dok izbegavaju zatvaranje. Druga predlaže figuraciju kiborga 4) , koji je vrhunska tehnološka zamisao, gde elektronsko kolo izaziva nove uzorke, međusobno povezane i srodne. Obe su se, međutim, vezale za radikalni zadatak rušenja konvencijalnih pogleda i predstava ljudske, i posebno, ženske subjektivnosti. Obe se uzdaju u alternativnu figuraciju kao izlaz iz zastarelog shematskog razmišljanja. Ove feminističke postavke su dokaz mnogih, heterogenih načina u kojima feministkinje danas istražuju drugačije oblike ženske subjektivnosti i deo svoje borbe, sa jezikom, da proizvedu afirmativno predstavljanje.
Niz termina je na raspolaganju da opiše ovu novu feminističku subjektivnost:
Monik Vitig (Monique Wittig) 5) odabrala je da je predstavi izrazom »lezbejstvo«, Džudit Batler (Judith Butler) se odazvala svojim »parodična politika maskarade« 6) ; drugi, citiram Nensi Miler (Nancy Miller) 7) , ovaj proces radije opisuje kao »postajanje ženom« u smislu ženskog feminističkog subjekta iz druge priče. De Loretis (De Lauretis) ga naziva »ekscentrični« subjekt 8) ; alternativne  feminističke subjektivnosti su, takođe, bile opisane i kao »one koje prave kružoke« (»fellow–commuters«) u nekom intranzitnom stanju 9) , ili kao »neprikladna drugost« 10) , ili kao »postkolonijalni« 11) subjekti.
U skorije vreme se rod analizira u odnosu na druge geopolitičke pojave kroz termine transnacionalnih feminističkih veza.
Početna pozicija, većine feminističkih redefinisanja subjektivnosti, jeste novi oblik materijalizma; onaj koji razvija ideju telesne materijalnosti, isticanjem otelovljenja (embodied), i, usled toga, seksualnu drugačiju strukturu pomenutog subjekta. Samim tim, redefinisanje telesnih korena subjektivnosi početna je pozicija epistemiološkog plana nomadizma (videti »Subjekt u feminizmu«).


Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."