You are here: Početna » Kolumne » Martini Osvrti » Aglaonika kao paradigma tretiranja lezbejstva
sreda, 21 nov 2018

Aglaonika kao paradigma tretiranja lezbejstva

Kontrolisanje informacija je najmoćnije oružje svakog državnog uređenja koje se kanališe kroz različite medije. Svaki socijalno i politički osvešćen čovek je toga pomirljivo svestan. Nemoć pojedinca i, usled toga, pomirenost je gotovo jedini stav koji dovoljno pronicljiv čovek može da zauzme povodom ovog sveprisutnog fenomena. Situacija je složenija i nedopustljiva kada se dospe u područje mitologije.

Neverovatnim se čini zanemarivanje određenih mitoloških likova (posebno u grčkoj mitologiji, koja je potpuno otvorena prema pitanju seksualnosti) zbog njihove problematičnosti u sferi seksualnih opredeljenja. Najpoznatiji i najdetaljniji autor koji se bavio grckim mitom, Robert Grevs, nigde ne spominje mitsku lezbejsku ljubav Aglaonike i Euridike (Orfejeve Euridike!), koja je značajni deo mita o Orfeju. Aglaoniku ne spominju ni ostali važni sakupljači i proučavaoci grčkog legendarnog sveta.

Možda je iluzorno zaključiti sledeće, ali zaista je strašna kulturološka nepravda učinjena jednom dominantnom ženskom liku iz kruga mita o Orfeju. Jedno od mogućih obrazloženja je i ono koje se samo nameće, sasvim jednostavno. Može se zaključiti da je za zvaničnu verziju Orfejevog mita uzeta ona varijanta koja ničim ne dovodi u pitanje mušku (Orfejevu) moć, jer je on najvoljeniji antički legendarni lik. Takođe i ljubav između njega i Euridike nikako nije smela da bude “uprljana” jer je upravo snaga njihove ljubavi bila vrhunski imperativ jačine jedne veze u starom grčkom svetu.

Ali, originalni mit (onaj iz kojeg je nastala i verzija koju ceo učeni svet zna) značajno mesto daje neodoljivoj Aglaoniki, najmoćnijoj lezbejki stare Grcke. Nju je iz potpunog pada u zaborav izvukao francuski filozof i antropolog Eduard Šire u svojoj knjizi VELIKI POSVEĆENICI.

Aglaonika je bila čarobnica Tesalije, velika Hekatina sveštenica, koja je ustanovila njen mračni kult i uništavala hramove muških bogova, i predvodnica moćnih Bahantkinja. Ona je bila neumoljiva i najsilovitija volšebnica, koja je volela i obljubljivala isključivo žene. Aglaonika je vladala sladostrasnim i divljim Bahantkinjama, koje su je obožavale, dok su je se svi ostali panično bojali. Bila je fatalno privlačna za sve one koji bi je ugledali, bez obzira na pol. Međutim, ona je vodila u svoje dubine samo mlade devojke i učila ih da uražnjavaju Hekatin kult.

Aglaonika se snažnije nego ikad bila zaljubila u Euridiku, prelepu devojku, i nije mogla da obuzda svoju jaku erotsku želju prema toj devici. Žudela je samo za njom. Da bi je zauvek zavela, Aglaonika je noću, čarobnom milozvučnošću, pevala pesme pune zavodničkih obećanja, svojoj dragoj. Njen vreli dah žudnje je širio opijajuće mirise, koje je Euridika pratila noćima, ne bi li došla do one koju je zavolela, doduše posredstvom čarolija, koje je Aglaonika upotrebila da bi obezbedila večnu ljubav za njih dve.

Jednom prilikom, dok je Aglaonika pevušila svoju pesmu, vrteći svoj magijski točak i dozivajući Euridiku, naišao je Orfej, koji se na prvi pogled zaljubio u nju, ljubavlju opijenom. Iznenada se pojavio ispred nje, zgrabio je za ruku i grubo prenuo iz magijskog sna. Euridika je kriknula od užasa i onesvestila se, što ju je oslobodilo Aglaonikinih čini, koja se povukla u svoj svet puna mržnje prema Orfeju. Povređena površnošću i prevrtljivošću svoje drage, posle tri meseca Aglaonika je poslala Euridiki na dar pehar vina, koje će joj dati, kako joj je obećala, znanja svih magijskih trava. Lakoverna Euridika je popila vino i istog trenutka pala mrtva. Nastavak mita je poznat (Orfej kreće u pozemni svet da pokuša da je vrati među žive...). U poznatom mitu je i uzrok Euridikine smrti izmenjen - navedeno je da ju je ujela zmija od čijeg je otrova umrla. Zmija se u ovakvom kontekstu čini kao maliciozna kulturološka (muška) metafora za Aglaoniku (lezbejku).

Ali, Aglaonikina osveta za izdaju je Euridikinom smrću bila polovična. Morala je da kazni i Orfeja.

Jeziva i od cele Grčke oplakana Orfejeva smrt je došla od Aglaonikine ruke. Posle dvadeset godina, velika Hekatina sveštenica je usmrtila Orfeja tako što mu je odsekla glavu. Njena osveta je bila potpuna i najsvirepija, najvažnija i najlepša Bahantkinja se vratila u svoj podzemni svet zauvek.

Celokupna mitološka priča o Aglaoniki je svojevrsna paradigma, koja savršeno korespondira sa milenijskom i, nažalost, aktuelnom situacijom odnošenja prema lezbejkama u društvu i kulturi. Prećutane. Omalovažene. Zamaskirane. Svedene na stereotip. Prezrene.

Ipak, poslednjih godina, čini se, duh vremena je postao otvoreniji i pažljiviji prema lezbejskom svetu.

¨ Preporuka za filmofile koje je privukla priča o ovoj izuzetnoj, tragičnoj, mitskoj lezbejki.

Kontraverzni i zanimljiv reditelj, Žan Kokto je 1950. godine napravio filmsku ekranizaciju ovog lika u trilogijskom nizu filmova o Orfeju.

The blood of a poet

Orpheus

The testament of Orpheus

Marta
Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."