You are here: Početna » Kolumne » Martini Osvrti » Feminizam - I deo
ponedeljak, 19 feb 2018

Feminizam - I deo

(uvod; radikalni feminizam)

Razvoj feminizma doveo je do toga da se pažnja različitih i brojnih intelektualnih grupacija okrene proučavanju podređenog položaja žena u mnogim, gotovo svim, društvima.
Feministkinje-sociološkinje stvorile su teoriju rodne nejednakosti. Ipak, malo je slaganja o uzrocima ove nejednakosti, unutar samih feminističkih krugova, kao i oko toga šta bi trebalo preduzeti da bi se rodna nejednakost smanjila ili ukinula. U novije vreme fokus promišljanja se pomerio od naglašavanja nejednakosti prema naglašavanju rodnih različitosti. Potpuno pogrešno je doživljavati ovaj veliki pokret kao homogen, što je čest slučaj na ovim prostorima, i banalno ga svoditi na neodređeno žensko insistiranje na jednakim pravima sa muškarcima.

Teorijsko (i aktivističko) delovanje razlikuje pet feminističkih pristupa:

1.radikalni  feminizam,
2.marksistički i socijalistički feminizam,
3.liberalni feminizam,
4.crni feminizam,
5.postmoderni feminizam.

Postoje preklapanja ovih pristupa, ali i velike razlike između njih. Svakom od njih pripadaju feministkinje koje zastupaju različita shvatanja. Veoma je vazno sagledavanje razlika između ovih struja feminizma, jer to pomaže da se razjasne neki od velikih sporova unutar feminističkog pokreta. Samosvesne žene, bez obzira da li se javno deklarišu kao feministkinje ili ne, najčešće smeštaju sebe u jednu od ovih kategorija; u onu čija im se zalaganja, razmišljanja i delovanja čine bliska.
Namera mi je da ukratko predstavim svaku od ovih perspektiva i pokažem kako se one primenjuju na specifične aspekte rodne nejednakosti. Svaki feministički pristup biće osvetljen u posebnom tekstu, zbog  svojih složenih teorijskih postavki, i kako bi, veoma složena feministička doktrina, bila što je moguće jednostavnije predstavljena.

Radikalni feminizam

Za radikalne feministkinje (dalje u tekstu RF) muškarci su krivi za eksploataciju žena, jer oni od podređenosti žena imaju konkretne koristi. Žene za muškarce obavljaju neplaćeni rad, baveći se odgojem dece i kućnim poslovima, i tako im je sprečen pristup pozicijama moći. RF smatraju da društvom dominiraju i upravljaju muškarci, te da žene jos uvek žive u patrijahalnom društvu, u kome su podređena klasa. Porodica je, za RF, ključna institucija u kojoj se žene iskorišćavaju. RF zastupaju mišljenje da samo revolucija može pružiti mogućnost da se žene oslobode eksploatisanja, kojem su izložene oduvek. Muška dominacija je proizvod kulture, a silovanjem (za RF svaki seksualni odnos sa muškarcem jeste silovanje), i ostalim oblicima nasilja, muškarci osiguravaju i održavaju svoju moć. Muškarac se smatra neprijateljem ženskog oslobođenja, i zato RF odbacuju bilo kakvu pomoć muškog roda u svojoj borbi za postizanje prava kojima teže. Žene se moraju organizovati nezavisno, izvan društva. Veliki broj RF, poput pripadnica Revolucionarne feminističke grupe iz Lidsa (1982), tvrdi da samo lezbejke mogu biti istinske feministkinje, budući da su samo one potpuno i istinski nezavisne od muškaraca. Žene su moralno nadmoćnije od muškaraca i zato se patrijarhat mora zameniti matrijahatom. Iz ove perspektive, osim za iskorišćavanje žena, muškarci su odgovorni i za sukobe, ratove, uništavanja životne okoline, zloupotrebu naučnih dostignuća, itd. Neke teoretičarke razlikuju dve grupe RF:

1.Radikalno-libertarijanske feministkinje misle da je moguće i poželjno da se rodne razlike iskorene ili bar znatno smanje. One teže stanju androginije u kojem se žene i muškarci ne razlikuju mnogo. Idealno stanje bi bilo ono u kojem bi i žene i muškarci preuzeli najbolje karakteristike i jednih i drugih. One veruju da su razlike između muškog i ženskog društveno konstruisane i da će do jednakosti između polova doći kad se one uklone.

2.Radikalno-kulturne feministkinje veruju u superiornost ženskog principa. One ne veruju da oslobođenje žena treba da se ostvari kroz spajanje ženskih i muških svojstava. Izražavaju stav da je bolje biti žena/žensko nego muškarac/muško, tako da žene ne treba da pokušavaju da budu nalik muškarcima. One slave karakteristike povezane sa ženskošću – zajedništvo, povezivanje, deljenje sa drugima, emocije, telo, poverenje, odsustvo hijerarhije, proces, radost, imanenciju, mir, život.  Sa druge strane, neprijateljske su prema karakteristikama koje se povezuju sa muškošću – autonomija, hijerarhija, dominacija, transcendencija, asketizam, rat i smrt.

Mnoge teoretičarke se slažu da je razlika između ove dve varijante radikalnog feminizma prenaglašena, ali, takođe, misle da upravo to održava stvarne i značajne razlike unutar ovog feminističkog pristupa.
Najvažnija teoretičarka radikalno feminističkog shvatanja je Shulamith Firestone (Šalamit Fireston). Ona je u svojoj knjizi „Dijalektika pola“ (The Dialectics of Sex), objavljenoj 1970, prvi put dala objašnjena ženske nejednakosti. Ona ističe da su žene hendikepirane svojom biologijom. Menstruacija, menopauza, trudnoća, rađanje i dojenje fizički su tereti i imaju ozbiljne društvene posledice, jer dok su žene trudne ili čuvaju decu, njihov fizički opstanak zavisi od muškarca (bio to muž, ljubavnik, brat, država, najšira zajednica).

Karakteristika biološke porodice jeste da je ona temelj svih tipova nejednakosti, jer muškarci uživaju u svojoj moći nad ženama i žele svoju dominaciju da prošire i na druge muškarce. Tako se dolazi do ekonomske klasne nejednakosti, koja, zatim, uzrokuje i sve ostale nejednskosti.
Značajne teoretičarke radikalnog feminizma su i Sherry B.Ortner (bavila se kulturološkim obezvređivanjem žena), kao i Michelle Z.Rosaldo (proučavala je podređenost žena u društvenim područjima).

Marta

Literatura: M. Haralambos i M. Holborn : „Sociologija, teme i perspektive“, Golden marketing, Zagreb, 2002.
Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."