You are here: Početna » Kolumne » Martini Osvrti » Psihoanaliza i lezbejstvo III deo
petak, 19 okt 2018

Psihoanaliza i lezbejstvo III deo

(ženska seksualnost, psihoanalitičarke Aliks Strejči i Alfhild Tam)
U intelektualnoj istoriji dvadesetog veka, prvu celovitu knjigu, koja je uzela za temu žensku seksualnost, baveći se ovim fenomenom iz perspektive razlike među polovima, napisala je spisateljica i filozofkinja Simon de Bovoar. Objavljivanjem svoje, čuvene, knjige „Drugi pol“, juna 1949. godine, Simon de Bovoar je najavila rasplamsavanje i preobražavanje ideja feminizma. Knjiga je, paradoksalno, prvo postala popularna na severoameričkom kontinentu, pa tek onda u Evropi, mada je štampana u Francuskoj. Dvadeset godina kasnije, upravo je ova knjiga inspirisala zahuktali, novi, snažni feminizam i lezbejstvo, koji su se zasnivali na maksimalističkoj koncepciji razlike među polovima. Tako je prvi put, u naučnoj analizi, stvorena veza između teorija o ženskoj seksualnosti i borbi za emancipaciju i dobijanja sloboda. Povezujući pitanje seksualnosti sa pitanjem emancipacije, pojam ženskog seksualnog identiteta, prestao je da ima osnovu u u biološkom i naturalnom, već je upućivao na kulturološki koncept i slobodu izbora same žene. „Žena se ne rađa, ženom se postaje“, pisala je Simon de Bovoar u svojoj knjizi. Ženski identitet se tako, zauvek, oslobodio svakog biološkog  ili anatomskog supstrata.
Ipak, samo jezgro feminističkih ideja i prakse oslobođenog lezbejstva nalazi se u borbi i samom načinu života žena, koje su ostale potpuno nepoznate i zaboravljene. Jedna od takvih jeste i prva Šveđanka psihijatar i psihoanalitičarka Alfhild Tam (1876-1959), koja je 1909. godine otvorila prvi privatni kabinet za primanje pacijenata u Švedskoj. Bila je najprosvećenija žena u svojoj zemlji, modernih shvatanja i veoma hrabra. Javno se izjašnjavala kao lezbejka i živela je u zajednici sa ženom svog života, ne obazirući se na pretnje da će je zbog homoseksualnosti izbaciti iz Psihoanalitičkog društva (psihoanalitički pokret je tek od 1920. godine počeo da dozvoljava homoseksualnim psihoanalitičarima/kama da se javno bave svojim poslom i da budu članovi nekog državnog psihoanalitičkog društva). Godine 1930. objavila je knjigu o lezbejskoj seksualnosti, koja je izazvala veliki javni skandal u Švedskoj, a već četiri godine kasnije, postaće prva predsednica Finsko-švedskog psihijatrijskog društva. Do kraja svog života se aktivno bavila analizom, a dala je i velike radove o fenomenu mucanja, koje je smatrala neurozom povezanom sa krivicom i nesposobnošću sublimacije.

Priča o Aliks Strejči (1892 – 1973) neodvojivo je vezana je za grupu Blumsberi, koju su činili umetnici, pisci, istoričari i ostali umni ljudi, okupljeni oko Virdžinije Vulf i Litona Strejčija. Svi oni su elitistički razbijali viktorijanski duh i afirmisali  novu koncepciju ljubavi u kojoj se slobodno razvijaju skolnosti bića, naročito biseksualnost i muška i ženska homoseksualnost. Svi oni su smatrali da je puritanizam oblik diktature koji najviše šteti Velikoj Britaniji i upravo je iz ovog osporavanja nikla prva engleska škola psihoanalize.
Aliks je od detinjstva odbijala da nosi žensku odeću i toga će se držati celog života. Bila je visoka, mršava, kratke kose i naglašeno dečačkog izgleda.
Sa dvadeset godina je doživela veliku melanholičnu krizu, praćenu anoreksijom. Lečila se dugim putovanjima sa svojim bratom, sa kojim je i živela u Londonu. Završila je filozofiju, bavila se psihoanalizom, otkrila Frojda, volela je žene i nije skrivala svoje lezbejstvo. U svojoj dvadeset osmoj godini upoznaje Džejmsa Strejčija, takođe psihoanalitičara i homoseksualca. On je bio potpuno očaran njenim držanjem melanholičnog mladića i smatrao ju je najdivnijom ženom na svetu. Svom bratu, Litonu (najboljem prijatelju Virdžinije Vulf, homoseksualcu, takođe), poverio je svoju zaljubljenost :“Sve žene su grozne izuzev jedne prekrasne gospođice...pravi je dečak.“ I ona se zaljubila u njegovu nežnu prirodu, i njih dvoje su se venčali juna 1920. godine. U braku su proveli četrdeset sedam godina. Međusobna ljubav i veliko poštovanje ih je činilo skladnim parom, ali ni on ni ona se nisu odrekli svojih ljubavnika/ca.
Budući da su oboje bili zaljubljenici u psihoanalizu, preselili su se u Beč i počeli da se druže sa Frojdom, čije su sva dela prvi preveli na engleski jezik.
I kao udata žena živela je u suprotnosti sa svim pravilima koje je englesko društvo nalagalo. Javno i mirno je priznavala svoje lezbejstvo, nastavljala je da ima emotivno-erotske veze sa ženama, a noći je provodila predavajući se svojim dvema velikim starstima – plesu i ženama. Bila je poznata kao najzavodljivija plesačica/igračica na privatnim zabavama koje su priređivane u intelektualnim krugovima, između dva rata.
Posle čitanja ovakvih životnih priča,
uznemiruje činjenica da su se sve ove velike borbe, hrabrih žena dešavale pre više od pola veka, u Evropi i ostatku sveta, a da je na našim prostorima još uvek nedovoljno, ili ni malo, razvijena svest o postojanju ženske seksualnosti, kao sasvim posebnom i potpuno drugačijem obliku ispoljavanja libida, od onog koji podrazumeva falocentrična svest.
Još početkom dvadesetog veka, gotovo svi psihoanalitički krugovi u svetu, prestali su lezbejstvo da povezuje sa ludilom, histerijom i bolešću.
Iz Frojdove perspektive, nijedna osoba ne poseduje čisto mušku ili čisto žensku specifičnost. Drugim rečima, u nesvesnim predstavama subjekta
(bio on muškarac ili žena), razlikovanje polova ne postoji. Celokupna psihoanaliza se oslanja na činjenicu da su svi ljudi biseksualni, tako da privlačenje između osoba, i biranje seksualnih partnera, nema nikakve veze sa biološkim, prirodnim, „normalnim“, komplementarnim.
U zavisnosti od drugih (socijalnih, kulturoloških, psiholoških, individualnih, erotskih...) faktora, nesvesna biseksualnost se razvija u ostale oblike seksualnosti – oba vida homoseksualnosti (ženska i muška), svesnu biseksualnost, heteroseksualnost i druge.
Koliko je još potrebno vremena da se svest običnih ljudi, onih koji stanuju oko nas, koji rade sa nama, naših rođaka, komšija, poznanika i prijatelja apdejtuje u skladu sa vremenom u kome živimo, kao deo kulture Zapadne civilizacije i Sveta?

Literatura: REČNIK PSIHOANALIZE, Elizabet Rudinesko i Mišel Plon; Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad, 2002.

Marta

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."