You are here: Početna » Kolumne » Gospođica Nedojebana » Ovo će biti dobra noć predosećam
ponedeljak, 17 dec 2018

Ovo će biti dobra noć predosećam



tumblr_lp4fntJjDp1qlfey5o1_400Kad pomisliš kako neko nije za tebe, onda je gotovo? Da, baš. To je isto kao kad bih rekla ferrero rocher je preskup a nema ga ni za ispod zuba, ali me to i dalje ne bi sprečilo da zamišljam njegovu hrskavu unutrašnjost kako se topi u unutrašnjosti mojih usana. I što je najgore, hoću još, hoću da mi se zabije između zuba pa da jezikom čačkam i sisam svaki zatureni komadić. Tako je bilo sa mnom i Nedojebanom, htela sam još. A svaki sledeći komadić je bio zatureniji i zatureniji…


- Pazi ti da ti ne zapadne za grlo – rekla je Sara – ti što tripuješ petice tamo gde ni mršave dvojke nema.


Sara me nije razumela, nisu me zanimale njene sise. Mislim, nisam imala ništa protiv njih, bile su savršene. Ne radi se o njenim sisama, radi se o njoj! Izgleda da ni ja Saru nisam razumela. Prvi znak da ste zaljubljeni jeste to što počinjete da mislite kako vas prijatelji apsolutno ne poznaju i ne razumeju. Radije biste sad bili sa nekim random people. Jer, kako će neka površna strejterka da ti kaže istinu kad će time samo popljuvati sebe i priznati da je povšno đubre?!


- Fuck, I’d rather take the truth anytime! – rekla je Sara i zatvorila topic o Nedojebanoj. Sara je imala pravo da se ljuti, puno pravo. Posle partijana na Miljaninoj žurci povodom unapređenja, imala je pravo da ne progovori sa mnom do kraja života. Mogla sam glavu izgubiti, a još uvek sam zaguljeno tvrdila da nisam zaljubljena u Nedojebanu.

 

U stvari, istina je bila da me je toliko ložila da nije bilo ni bitno šta radimo. Vozimo se na minus pingvin do Miljanine gajbe (ili na plus hiljadu pešečimo 5 km, sasvim svejedno, spoljašnji uslovi – zanemarljivi). Nije bitno to što se grozim volana po ovakvom kijametu, što su mi mrski nepoznati pijani ljudi na žurkama poznatih pijanih ljudi. Sve to nije bitno naspram toga da je ona tu.

 

Dok se vozimo, poljubac nijedna ne spominje. Ja nisam iz straha da ne čujem nešto što nikako ne bih želela. Ne bih preživela da čujem da se kaje i da ga ne bi ponovila. Radije ću se uljuljkavati u pomisli da ovlaži i na samo njegovo evociranje.


Miljana je bila u fulu, i sve je na žurci bilo u fulu. Sara je već bila tamo kada smo nas dve stigle.


Prevrnula je očima kada sam joj prišla.


- Kuda ste vi išle, majke ti?

- Koji je tebi?

- Meni?!

- Zašto si tako nadrkana?

- Zato što se ti ponašaš kao debil.

 

Znala sam da je nemoguće pričati sa Sarom o Nedojebanoj, pa sam odustala. Posmatrala sam kako se oko Nedojebane vrzma neki Miljanin kolega sa posla. Okolo naokolo. Okolo naokolo. A ona je uživala da flertuje sa njim, bacajući mi povremeno pogled, kao kosku. Ali se ja nisam hvatala. Ali sam se zato dohvatila alkohola. Kad je Nedojebana zaplesala sa Miljaninim kolegom, pripalo mi je muka. Uradiću to, pa gde puklo! Idem do nje i sasuću joj u lice da je prava kučka i da ne želim više da je vidim. Međutim, umesto toga rekla sam:


- Hajde da se ljubimo.

- Ovde? Skroz si netaktična! Nema šanse, svi me poznaju.

- Nisam ni sumnjala da ćeš naći neki izgovor.

- Nije izgovor.

- Da, nije.

- Nerviraš me.

- I ti mene.


Okrenula sam se. Idem kući. Dosta je. A onda sam osetila njenu ruku.


- Hajde sa mnom.

 

Valjda svaki seks počinje tako što te neko (neko mora je l', a taj neko nisam ja) uhvati za ruku. Svaki seks, a naročito lezbejski. Nedojebana nije više bila ljuta, samo je izgledala ozbiljno. Sve dok nije zatvorila vrata od kupatila. Izgleda da nam je wc suđen. Nisu je zanimale moje usne. Spustila je glavu na vrat i prošla rukom duž moje kičme da bi je zadržala na kaišu. Mogla sam da čujem otkucaje svog srca. Dum. Dum. Dum. Jbt, iskočiće. I ona je čula.


- Je l' si ok?

- Jesam – rekla sam – samo mi je frka.

- Ja sam mislila da želiš ovo.

- Želim.

- Pa u čemu je onda problem.

- Previše...


Nisam stigla da kažem do kraja... i...

 

Neću opisivati šta se posle desilo, jer nisam dorasla da pišem o tome kako ona to radi. Ko bi i pomislio da je seks tako teško staviti na papir, toliko teško da je u svetu čak ustanovljena nagrada za najlošije opisane scene seksa u književnosti! Zato ću samo ostaviti komentar: Samo neka mi još jednom neko kaže kako strejt ribe ne znaju kako to rade dve devojke!

 

Kada smo se vratile nazad, malo je reći da sam izgubila predstavu o vremenu, izgubila sam osećaj za sopstveno telo, činilo mi se da lebdim. Moje ruke više nisu bile moje, a ni oči. Niko nije primetio da nas nije bilo. Niko, osim Sare. Nasmejla se. Kuži sve. Da sam bila normalna videla bih kako je u tom osmehu bilo iskrene radosti, i brige. Ali ja sam bila van dometa prijatelja. Van sopstvenog dometa.


Nedojebana je pustila moju ruku kada smo ušle u sobu. Bila sam toliko srećna da se ostatka večeri kod Miljane ne sećam. Sve do momenta kada smo krenule kući.


Napolju se upravo dešavala smena noći i dana. Onaj najjebeniji deo dana za pijanu lezbu za volanom pored koje sedi žena njenog života. Strejt žena. Ne sećam se uopšte kako se to moglo desiti. Nisam je videla. Stvarno nisam. I stvarno ne znam gde sam gledala?!


- Rampa! Jbt, rampa!

- Šta?

- Rampaaaaaaaa!

 

I paf! Bilo je kao u filmovima. Telma i Luiz. Probila sam je. Nisam gledala napred, gledala sam u nju. Slow motion. Taj sekund trajao je i trajao. I prošla. Šoferka je prsla, ali se nije rasula. Pritisnulasam gas i magla. Ali cvrc, na sto metara niže sačekalo nas je crveno. Stala sam. Semafor se mora poštovati. Kada se upalilo zeleno, nastavila sam da vozim. Dovezla sam do njene zgrade, ona je izašla, reč nije rekla. Niko nas nije jurio. Nisam se uspaničila. Nisam ni bila svesna, sve dok nisam ušla u stan i rekla Sari šta se desilo. Tek tada sam skontala da je mogao naići voz. O pameti! Ni manje ni više nego voz!


- Jbt, nije ti to jelen da iskoči, to je rampa, alo, rampa!

- Nisam je videla.

- Pa kad gledaš ufffff! Ubila bih te sada. Kako je nisi videla?! Kako?

- Lepo, kako, kako, ne znam kako...


I sve sam manje znala...

 

Komentari
Dodaj Novi
Arno 2011-11-03 18:44:15

Fantasti?an tekst.
kona?no..
LJ 2011-11-04 23:14:01

mesecima ?ekamo nastavak pri?e. radujem seee što je Nedojebana opet tu :-))
eleminisiMalu 2011-11-04 23:38:30

sjajno, sjajno! sve pohvale!

najboolja kolumna definitivno.

drzi paznji i
jedva cekam nastavak.

:* za sve nedojebane :)
vrika 2011-11-06 05:51:07

Glupost! Treba da pise jednostavnije i zanimljivije! Uvod, razrada i zakljucak,
sa jednom interesantnijom pricom! Ovako, bez veze je.
nedojabana 2011-11-06 16:18:07

pa ako ovo nije jednostavno, mozda bolje da uzmes slikovnicu neku :)
nn 2011-11-06 18:05:31

sasvim dovoljno interesantno, drži pažnju i ne rasplinjava se previše u
autorkinim monolozima (?emu je sklona ponekad, ipak :) ) pridružujem se onima
kojima je drago što je Nedojebana opet tu :) Podrška za Saru i sve prijatelje
koji su tu da nas bezuspešno vra?aju na zemlji i na kraju ne kažu - rekla sam
ti :D
Nedojebana
Miljana 2011-11-24 21:27:30

Naziv kolumne me malo zbunjuje, to bi trebalo da bude neko nadrkan,
"nedojeban", ova riba je bas suprotno od toga. Mnogo lepo napisano,
autenticno i razradjene su emocije iz vise uglove, neki stavovi o odnosima i
naravima. Super, svidja mi se :)
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."