You are here: Početna » Kolumne » Gospođica Nedojebana » Iznenadi me
sreda, 20 jun 2018

Iznenadi me

kolumnaThere are important things in life and then there are unimportant things... Ranije sam mnogo više živela u uverenju da se granice nalaze u spoljnjem svetu, da pravila diktira nevidljiva ruka, a da je moja uloga minorna.

Onda skontaš da su granice unutrašnja kategorija, da ne postoje druge osim onih koje sama postaviš, a čitava je nauka kada i gde udariti novu, i tada većina od onog što si držala za bitno – postaje sve, samo ne bitna. Neke granice treba postaviti, neke srušiti, ali je najbitnije da opipaš svoje granice, pa makar to bilo i napipavanje u mraku. Postoje razne granice, od onih koje su kao prepone na atletskoj stazi, koje se vežbom savladavaju, njima se trenira strogoća, i svetog tela i duha, preko onih stoletnih i pitomih kao Kineski zid, njih kad jednom udariš udarila si u pet generacija ispod tebe, pa sve do granica sličnih Berlinskom zidu, koje padaju „za slobodu“ i dugu časnu.
Međutim, seks nikada nije bio od stvari koje postaju nebitne. Nikako. U svakoj raspodeli karata on stoluje na svom mestu. On je magična karta, za kojom uvek možeš da posegneš.

Posle fijaska sa Gospođicom Nedojebanom u klubu, ostalo mi je jedino da iskuliram do sledećeg vikenda kada ću izaći u nadi da ću naleteti na srodan klitoris, i uz čaj sa rumom seksati se celu noć... to bi na mene delovalo lekovito. Jer, zaboravi, sister, sve ono što ne širi ti u osmeh gornje i donje usne. Ali moj plan već u startu bio je nažuljan, jer sam se i četvrtu noć posle žurke probudila sa slikom poljupca Gospođice Nedojebane i onog tipa iz černogorske prapizdine. Pokušala sam da ne razmišljam o procentu verovatnosti da žulj iskrvari, tu na moje oči, a da ja to neću moći da sprečim. I dalje me nije popuštao bes što sam dozvolila Miljani da me odvuče u one lavirintske odaje sa crvenim zidovima gde je jedina šansa da nekoga zaista i skontaš red ispred wc-a. Miljani nisam odgovarala na pozive, a bilo ih je dva u prethodna tri dana, i mejl sam proverila tek četvrtog dana, što se nikad nije desilo. Pored gomile spama bile su tu tri poruke, pozivnica za otvaranje pozorišta, Miljanina poruka sa subjectom „stoko, javi se“ i poruka Gospođice Nedojebane. Kliknula sam na njeno ime, u mejlu me je obaveštavala da ima nacrt za budući izgled mog stana, i molila me je da je obavestim kada sam free ove sedmice da se nađemo i razmotrimo ga.
Nisam znala šta da uradim. Držlaa sam nekoliko trenutaka kursor na reply, šta sada? Moje omiljeno pitanje. Iako sam prethodno zaključila da bi svaki kontakt za Gospođicom Nedojebanom u ovakvoj situaciji bio nepoželjan, s jedne strane znala sam da će susret sa njom srušiti sve moje granice, a sa druge, osećala sam se odgovornom jer sam ja počela sve to sa uređenjem stana, a poslednje što sam želela je da stanem pod reflektore neodgovornosti. Zato sam ipak odlučila da odgovorim, da napišem pristojan mejl u kojem ću je zamoliti da mi nacrt prosledi netom i obavestim je da sam ove sedmice u deficitu sa slobodnim vremenom. To bi bio fer mejl, meni bi dao nedelju dana za hlađenje, a Gospođica Nedojebana bi bila ispoštovana. Kursor na opciji sent držala sam još duže, koliko god da sam radila na tom mejlu znala sam da neću biti zadovoljna, zato sam končano kliknula i poslala ga.

Opet ona slika bljaks poljupca. Veština koju je demonstrirao Černogorac u naručju Gospođice Nedojebane nije se poklapala sa Miljaninim pričama o big fuckeru. Ispostavljalo se da je on od tipova koji su bomba u tuđem krevetu sa tuđom devojkom, dok svoju poštuju - svoja nije za jebanje – ona je za druga, uzvišenija – opšta mesta ženske sudbine. Ali iako je Gospođica Nedojebana već bila za mene magnificent and flawless, mogla sam da zamislim baš svaki seks sa njom, čak i trljoseks, mistični lezbejski seks „natrljavanjem“ jedne na drugu, koji meni nikako nije išao od ruke.
Sledećih dana trebalo je da izbegnem samo jednu kombinaciju: alkohol + sevdahtrans + mobilni napola sa šankom napola sa mnom. Trebalo je dakle odbiti tri u jedan za savršenu brljotinu. U ovakvim momentima uvek bi se setila moje rigidne tetke, u porodici smo je zvali Principesa. Tetka Živana je bila hodajući princip. Govorila bi mojoj majci: Ne razumem kako nešto može biti jače od čoveka. Alkohol? Cigarete? Moja majka bi je značajno pogledala, govoreći ujaku u stranu: A čuj, kako?! „Čovek se uči na greškama, ali kada se nešto ponovi treći put, onda nešto nije u redu, treći put nikada nije slučajnost“, govorila je tetka Živana.
Sedmog dana sam pozvala Miljanu, sa željom da joj se revanširam za prošlonedeljni sprovod. Saopštila sam joj da me apsolutno ne zanima šta ima u planu za subotu, i da se nacrta ispred mog ulaza, kako zna i ume.
- Da ali... Srđan je tu, a znaš...
- Povedi i njega.
- U gej klub?!
- Ko je rekao da ćemo tamo ići?! Videli smo kako smo se proveli prošle nedelje, u tvom klubu!
- Nisam znala da kod tebe postoji druga opcija, ali samo mi fali da me neko popreko pogleda kada poljubim Srđana, a nismo se videli, sinoć je stigao iz Splita, znači neću moći da se kontrolišem, kontaš?
- Kontram Miljana, neće te niko dirati, koja si ti paranoja, a još strejt...

Srđan se uopšte nije bunio što ćemo ići u gej klub. Nije se radilo o tome, Miljani sigurno nije padalo na pamet da napušta ljubavno gnezdo sada kada se Srđan vratio... ali sam ja ovog puta insistirala. Nedostajao mi je Srđan pored nje ovih mesec dana koliko je bio u Splitu, obožavala sam ga, i nisam imala razumevanja za Miljanine igrice sa njim, toplo-hladno. Oni su bili par, iako se ona trudila da to ne primeti. To što Srđan nije imao stabilan posao i što bi svaki iole normalan gadno usrao, Miljani je davalo sva prava ovog sveta da ga vrti, do 101 i nazad. Ali on je bio samo nesnađen.
Kada sam ih ugledala na ulici dok su mi se približavali, još jednom sam konstatovala da su savršeni. Obradovala sam se Srđanu, a Miljana je već počela da frkće (a ja? A ja?), nekad bi umislila da se Srđan i ja udruženo borimo protiv nje, što naravno, nije imalo veze sa životom, samo bi nam se ponekad složili stavovi povodom nje, i to je sve.
A u klubu? Pitala sam se da li se ovde održava nekakav skup saturday night femica? Sviđale se mu se devojke koje su napolju fem ali čim prekorače prag svog doma bacaju obuću, stavljaju noge na sto, pale cigaretu i sipaju pelin... Kod kuće vrsne bučice, a napolju femice... Pa ti sad povuci granicu. Dok sam ih merkala okupljene oko šanka, umalo se nisam onesvestila kada sam videla Gospođicu Nedojebanu. Nekoliko trenutaka živela sam u ubeđenju da sam odlepila i da mi se priviđa, sve dok Miljana nije rekla: eno je Goranova Jelena. Čini se da je Miljana bila u većem šoku od mene, uputila joj je pogled od kojeg je čak i meni bilo neprijatno.
Možda je devojka ovde slučajno, pokušala sam da odvučem delić Miljanine pažnje.
- Ma važi! Ti si baš neka naivna.
- Ne misliš valjda da je ona...
- Da, mislim. Znala sam! Zato i nisam bila ljubomorna na nju – dobaci Miljana trijumfalno.

Prećutala sam, ali sam odlučila da odem do Jelene i da joj lično objasnim zašto nemam vremena ove nedelje...


Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."