You are here: Početna » Kolumne » Desin Kutak » True colors na BeFem-u
ponedeljak, 17 dec 2018

True colors na BeFem-u

65494_434534812705_534237705_4780250_6575323_nPročitavši program ovogodišnjeg BeFem skupa, nisam ni slutila da me bilo šta od ponuđenog može naterati da se u pisanoj formi osvrnem bez honorara, ali kako je moj život odavno, uglavnom, volonterski, a moja ProFem podrška neograničena, učiniću to tako što ću osvetliti samo ono što mi je bilo neočekivano i izuzetno. Biće to moj skromni doprinos večitoj težnji da se po ko zna koji put ne pomešaju „babe i žabe“ ; aktivistkinje i profiteri; feministkinje i mitska bića; radosti stvaranja i karijere.

 

Uz izvinjenje zbog ovakvog koncepta, fokusa će biti lišene i teme i izvođačice koje su, dugogodišnjoj mirođiji u svakoj čorbi tj. meni, na ovaj ili onaj način od ranije znane.

 

Žene su čudesna bića, pa nije nikakvo čudo da čuda i čine.Tri čuda su počinile razne žene tih dana na BeFem-u. Mnogo godina je prošlo od kada sam prvi put shvatila da je i nemoguće-moguće kada imaš s kim i znaš zašto.


ČUDO 1.

 

Premda ih znam više od decenije i poznata mi je njihova neupadljivoaktivistička struktura svesti, uspele su da me iznenade svojom kreativnošću, preciznim fokusom i uplivom u medijsku strukturu koja na ovim prostorima na taj način nikada nije viđena.

 

Dokumentarni film o zastupljenosti žena u medijima  rečitog naziva „12 do 15 %“   autorki Lidije Vasiljević i Violete Anđelković (music by E-play), pokazuje da ovde još uvek ima onih koje stvaraju u cilju opšteg dobra. Zahvaljujem im u ime svih koji će to zaboraviti da urade iz bilo kog razloga i želim da brže nego što to očekuju naprave i vlastitu produkciju jer su pokazale da znaju i umeju.


ČUDO 2.


Bila je na BeFemu jedna prelepa žena koja je svojom pojavom i još nečim što ne umem da imenujem uspela da me podseti kako je moguće zaljubiti se na prvi pogled, i kako je sve ono nemoguće sasvim blizu toga.

 

155692_434534662705_534237705_4780243_6335865_nČUDO 3.

 

Muzika je sama po sebi čudo, ona daruje trenutke u koje može da stane sva lepota sveta, muka je u tome što u sledećem trenutku  tišine sve nestaje. Da je muzika moje srednje ime, nije nikakva tajna. Još je javnija činjenica da u ProFem vodama plivam već drugu deceniju, ali da mi je neko rekao da ću doživeti da se te dve stvari povežu rekla bih da to mora biti posledica nekog opakog mamurluka, a nije.

 

Za osnivanje ženskog hora sam znala od početka ali sve u fazonu „pa eto vežbamo“ „nije to ništa ozbiljno“, „ma, nemamo još repertoar“, te sam u tom smislu propustila i njihov prvi javni nastup.Doduše, šeuškalo se da su baš slatke i sve tako neobavezno...Znala sam i nekoliko devojaka koje tamo pevaju ali nikad me nisu pozvale da im se pridružim, pa sam smatrala da je da je u pitanju neko tajno društvo ili opako zezanje. Tako sam s ne prevelikom radoznalošću dočekala njihov nastup u Apartmanu.

 

A onda su izašle na scenu, pomalo stidljivo, sa pink detaljem koji jasno nagovestštava da se neka i o styling-u stara. Devojka kojoj ne videh lice je stala ispred njih i podigla ruke pokupivši svu njihovu pažnju što je u sekundi utišalo žamor...posle te scene sve je istorija...

 

Kao dugogodišnjoj poznavateljki amaterskog horskog pevanja reći ću samo to da sam od prve do poslednje note bila potpuno očarana. Pažnjom, koju su svojoj dirigentkinji neprestano odašiljale, nimalo trivijalnim repertoarom koji je za njih ona odabrala, radošću koja je sa njihovih lica svakim stihom sve više rasla prelivajući se na  lica publike, muzikalnošću koja je uspevala da prevaziđe ogromnu tremu od javnog nastupa iza čega je blistala ta divna i neopisiva želja da se lični užitak podeli sa drugima i zato Le wHORe  proglašavam ČUDOM NAD ČUDIMA!!



Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."