You are here: Početna » Kolumne » Desin Kutak » Pre odmora
sreda, 20 jun 2018

Pre odmora

"Htela sam da te pitam, hoćeš li ti još nešto da pišeš pre nego što odemo na odmor", upita me juče, zabrinuto ali kao i uvek mazno, telefonski Maja.
Nisam odolela toj nepristojnoj ponudi, pa dođoh da završim sezonu. To što ni u času dok kucam ove redove još uvek nemam pojma šta bih vam ovom prilikom poverila, nije mi neki problem.Više me brine način, ton, emocija, nego sama priča.
Priča je uvek jedna. Ona, htele mi ili ne, pulsira negde u nama čekajući najubedljiviji trenutak da se ispolji i otkrije svoju tajnu svima. Priča, međutim, uvek ima i svoj vlastiti život, onaj koji ne režiramo mi. Priča zapravo i nastaje u tom otimanju od nas samih, u grčevitom pokušaju da se osamostali i dobije svoje ime. (Primećujete, krenulo mi je) Ime, za priču znači više nego bilo šta drugo. Ime dokazuje da nam se ona, konačno, otela i da je započela vlastiti život. Bez nas. Početak, dakle. Ali neće joj biti lako. Na tom papiru čekaju je mnogi nevidljivi korektori, koji nemaju pojma da je ona već stekla ime i vide je samo kao gomilu slova. Priči tada preostaje samo jedno. Da stane ispred svog imena i tako ga zaštiti, baš kao što će to učiniti ova.

I deo
ili
Jedna vrata i mala bašta u samom centru grada

Tih dana mi je jedino bilo važno da, konačno, vidim tu ženu o kojoj se pričalo da je neviđena faca. Zvuk njenog imena delovao je magično i moji su se lanci DNK preplitali više nego inače, pokušavajući da kodiraju jedan novi princip života koji će tek doći. I desilo se, takoreći odmah, čim sam odlučila da je moguće. Čini mi se da i danas, posle toliko čuda i peripetija kroz koje smo prošle, najjače deluje taj prizor sa početka, kada se pojavila na vratima sa osmehom koji mi izmiče tlo pod nogama istovremeno mi zabijajući glavu u oblake, na uskom puteljku opkoljenom cvećem.
Da, zaljubila sam se na prvi pogled. Da, poželela sam tad da uđe u moj život i obeleži ga neizbrisivo kao i ja njen, uostalom. Nebo je primilo tu narudžbu ali faktura je bila pozamašna i trebalo je sačekati. Do drugog pogleda prošlo je nekoliko godina, u međuvremenu, samo jedan smušeni telefonski poziv, u kome, kao, tražim nekog drugog, samo da joj čujem glas.

II deo
ili
Da li me se seća, da li me pamti

Ja sam tek ulazila, a ona je već izlazila s nekim ljudima. Znate onaj osećaj koji nemožete sakriti i potrebna vam je džinovska snaga da izgovorite najobičnije „Dobar dan“? Lanac se zategao i ja stekoh tu snagu , a ona se nasmešila. Njeno ime mi je satima kasnije bubnjalo u glavi i nešto mi je govorilo da se naš projekat ubrzava. Do sledećeg susreta prošlo je više od godine...


III deo
ili
Zbunjena

Tih dana se „visilo“ u „Zabludi“ svake noći. Goreo je Apsint, glumili smo Remboe i Verlene. Stari gosti su živnuli, novi se čudili pitajući: „Jesu li ovde žurke uvek ovakve?“ Ulazili su stranci po preporuci, a Moloko je bila kraljica. Jednom je navratila i Ivana ex Tap (otuda i ovaj podnaslov), a  J. je radila i bila izuzetan razlog za svaki dolazak. Emocije na tone, alkohol na galone. Neki prijatelji su padali nisko, neki se odavali „porocima“, a ja sam, samo, tražila (bolje reći čekala) dovoljno jak izazov. Ništa mi nije nagoveštavalo da će se ona iznenada pojaviti i usred bezoblične mase prići da mi čestita na tom prijemu. Prelepa, sa istim onim osmehom pred kojim ostadoh zbunjena, sa samo jednom željom - da NIKADA ne izvuče svoj topli dlan iz mog.

IV deo
ili
Sentimentalno putovanje

Prelaženje granica ume da bude stresno ali kad ste vođene iluzijom da je to činjenica  posle koje će sve ostale granice padati same od sebe, svečano i uz zvuke fanfara, to onda postaje zabavna veština. A, da veštine nastaju kao posledica prevaziđenih nemoći, shvatiću mnogo kasnije, jer dok sam je gledala kako s lakoćom realizuje tuđe snove, nije mi padalo na pamet koliko je bitaka morala izgubiti da bi postala vlasnica te moći. Zapamtite drage moje:|» Porazi ,a ne pobede, čine vas moćnim!»

Viđale smo se često (i nikad nasamo) ali ona mi je još uvek bila neka vrsta idola, a ta distanca je omogućavala ogroman prostor za maštanje koji je umetničkoj duši kakva je moja, nasušnija od bilo koje druge potrebe, a onda to neočekivano putovanje... Delimično ukinuta distanca i surove okolnosti nastale pri prvom pokušaju zbližavanja.          
Onda je ona otišla...Ne zauvek, ali dovoljno daleko da iza sebe ostavi onu nepodnošljivu prazninu koja je preuzela odgovornost za taj SMS koji joj nedvosmisleno saopštava šta ŽELIM sa njom. I  njeno ćutanje nakon toga. Dugo. Predugo. Znam da je bila ljuta i znala sam da to neće  potrajati ali nisam znala šta mogu da očekujem posle toga. U poznavanju  nje bila sam neiskusna kao beba u jaslicama. Odsustvo njenog osmeha kada se vratila, delovalo je potsticajno i moj uporni pogled nije je ostavljao na miru. Dok nije uzvratila. Nikada neću zaboraviti taj trenutak. Bile smo u klinču. Niko ništa nije opazio. Ceo nebitni svet između nas. Vreme je stajalo dok smo se gledale. Bila je to moja pobeda... (baš kao Pirova)... ONA je bila spremna za borbu... i naša igra je počela!

V deo
ili
Vođenje ljubavi

U međuvremenu, stvarni život je, za mene, postao prateća pojava između naših susreta. Zapravo ti susreti su bili stvarni život, a sve ostalo...
Moje misli je izgovarala s lakoćom, kretala se u ritmu moje mašte, retki slučajni dodiri dovodili su moje telo u stanje dugotrajne ustreptale obamrlosti. Reč ljubav je postala preuska za to magično nedorečeno iskustvo totalne podudarnosti. Činilo mi se da nikada neću saznati da li je sve to posledica njene fatalne nedostižnosti ili moje puke naivnosti. Definitivno, ona je vodila tu igru na ivici provalije jer moje telo se odlično sećalo dana bez nje, postajući tako njen saveznik. A onda jednom, slučajno, u letu uhvatih  i njen osmeh! To nije bila nagrada. To je bilo celo nebo s božanskim ingerencijama pride. Nije me više bilo briga kako će se završiti. Osvojivši njeno najjače oružje kao da sam postala vlasnica njene moći. Nisam imala pojma šta sve još skriva u svom arsenalu. Suviše bejah zagledana u svoj odraz u njenim očima, suviše ponosna na taj uspeh i opijena svim bojama koje je prosipala po platnu naše bliskosti, ne primetih da se uselila i raspakovala u mom srcu. Dobila sta sam htela . Ljubav... i nemajući ništa drugo, s čuđenjem otkrih da mi je to dovoljno. I dalje mi je uzburkavala tkiva i dalje je VELIKA ŽELJA bila prisutna ali je postala poslušna i krotka, hm...nekada bih to nazvala ropska...

VI deo
ili
Mali priručnik za hodanje po vodi

Ovo što čitate, drage moje, samo je lako štivo pred letnju pauzu. Iza ove priče krije se jedna daleko ozbiljnija sa širokim reperkusijama inter-seksualnih međunarodnih i opštih razmera. Bilo bi vam najbolje da prihvatite kao činjenicu da su svi likovi ove priče izmišljeni ili da je jednostavno zaboravite kao prekjučerašnji san...no, kako hoćete... na vašu odgovornost. Ali upamtite jedno: laž je satkana od istine i tek isprepletene čine ovaj svet stvarnim. U protivnom sveta nema! A onda, nema ni vas. Sad vi vidite šta vam se isplat... a kad vidite... onda (po)verujte u sebe. Jer ko bi to inače i mogao bolje od vas!
A što se tiče priče, ona ovih dana ponovo odlazi. Mislim da ću moći da podnesem te prazne dane letnje pauze jer ovog puta sam sigurna da će (mi) se vratiti. Obećala je. (Ah, ludosti moja!) Ne znam, doduše kakva će se vratiti i ne želim da mislim o tome. Želim samo da ona suza koju videh u njenom oku kad je rekla da ide, ne kane više nikad, nikom, i nigde...i to mi je dovoljno... Za sad :-) Show must go on!

DVOSTRUKI   ŽIVOT


Desa
Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."