You are here: Početna » Kolumne » Desin Kutak » Medena vremena (post festum)
utorak, 19 jun 2018

Medena vremena (post festum)

Koliko je izlišno svako razmišljanje, svaki pokušaj da se racionalno postavimo u odnosu na stvarnost, nedvosmisleno mi je postalo jasno poslednjih dana juna 2008.
Jedna od činjenica koje su uticale na to, je FANTASTIČNI Labrisov seminar „Na slovo, na slovo... L“. Trodnevna socio-ekskurziona avantura, u prelepom okruženju šume i vode, nadomak EU ( čitaj: Rumunije), isprevrtala je nanovo sva moja ubeđenja, decenijska, lanjska, kao i potonja.
Znala sam da ću sa ženama ponovo uploviti u samoistraživanje,ali nisam bila dovoljno svesna koliko je odmakla moja lična istorija. I, da vam kažem, prijatno se iznenadih! ( Mislim...radilo se na sebi, pa se i poznaje )
Seminar je stekao i neke nove kvalitete i meni samoj nedovoljno poznate iz prethodnih života. Na ovom seminaru sve mi + A. bejasmo (aorist) toliko različite/i,
( Sorry A., biću malo politički nekorektna, te ću nadalje poravnati rodne razlike i sve ću govoriti u tzv. ženskom rodu, isključivo zbog toga da olakšam sebi i da se bolje koncentrišem na suštinu umesto da brinem o formi. Razumemo se, zar ne? ) Ovo je kraj rečenice. Mora tako zbog recenzije i Mangelinaje. Upozorena sam više puta.
Elem, bile smo toliko različite, a ta vrsta različitosti na mene uvek deluje uzbuđujuće, pogotovo što su prilike za osećaj „otputovanosti“ iz mainstream života sve ređe (mada lično i nisam dobar primer za to). I sad...vidite, žene su razmenjivale šta su uskladištile tokom života, super se provele i povezale novim nitima. Neke su se iz temelja promenile, mada će ih ta spoznaja sačekati tek negde u tzv. budućnosti.
Sve smo profitirale i sve smo to znale, sve vreme...ali došao je čas da se vratimo „u stvarnost“ i da se oglasi i druga strana svesti, ona koja je ostala da dežura na marginama, sama, na udaru homofobične stvarnosti, surove realnosti, internalizovane i sitničave LGBTIQ / S...fobije. I oglasila se... Nenadano . I to, gde bi, nego u space-u koji sve trpi, tako cyber-dostupnom svakom.
Lično, nikada nisam imala tu vrstu potrebe da javno komentarišem ono što ne znam, ni da opisujem prizore koje nisam lično videla, pa zbog toga, možda, trpe i ovi tekstovi ali ja to smatram politički i na svaki drugi način korektnim.
Izvesno je, međutim, da sve ne rezonuju na isti način kao ja..., pa im se, tako, desi da opljuju i nešto što je dobro, lepo i korisno, samo da bi sačuvale iluziju jedne prevaziđene (ne)jednakosti i pravičnosti koju smo nekad zajedno sanjale. U vremenu kada je bilo moguće da iz zezanja za 20-tak dana, napišemo, nacrtamo, „prelomimo“ i izdamo bestseler ( podeljen za džabe i na opštu radost ženske NGO populacije ). Čuvam još taj primerak sa posvetama svih autorki i učesnica projekta. Tu „ekipu“ danas nije moguće okupiti na zajedničkom projektu kome ćemo se sve radovati. Pitam se zašto? I nemam odgovor. A vi?

A sada malo detaljnije o samom seminaru i drugim demonima




U SRBIJI, SELE!!
Glava I

Stiže mi neki dan e-mail od jedne žene koju dugo ne videh , ne čuh ( paz’ bogati, sve sami aoristi), a iskreno, i ne pomislih na nju odavno. U par rečenica je rekla sve i pitala sve. Poruka je glasila: „Iako me posao vodi svud po svetu, još postoje mesta gde bih volela da odem. Živiš li još na istom mestu? Putuješ li? Volela bih da te vidim. K.“
Sete me se,eto, ponekad i kada nije dan bezbednosti i baš mi bude milo. Ali šta da odgovorim tom slatkom stvorenju, godinama i miljama udaljenom, od čije sam blizine osećala kako se mreška zemljina kora na suprotnoj hemisferi i s kojom su ta tri junska dana prošlog veka izgledala kao tri života učitana u neizbrisivo sećanje mog mikrokosmosa.
To što ne mislim na nju odavno, nimalo nije umanjilo intenzitet kojim su me spopali žmarci čim ugledah njeno ime na ekranu. To što slušam Balaševića intenzivno poslednjih dana, naročito onu pesmu koju sam joj neuspešno prevodila dok me nije prekinula poljupcem i pitala: „Jel’ to?“, pa joj odgovorih na isti, doduše, prostoproširen način. To što što nemam posao koji me vodi po svetu. To što, ipak, još pomalo putujem. To što još uvek živim na istom mestu.. To što je ovde sve na istom mestu kao i u prošlom veku (i ja), a ništa i nigde nije. To što je opet leto. To što bih volela da vidim K, više nego jakuzi u kupatilu...to me nateralo da joj odgovorim prosto i bez prevoda (snaći će se ona) „U Srbiji, sele!“ I postideh se svog postupka.

Pojma nemam kako da povežem ovaj uvod sa seminarom, pa i neću. Prvo ću nabrojati sve ono što neću zaboraviti ni u narednom veku:
1. Moja cimerka, takoreći dete, doduše, punoletno, a mentalno više nego zrelo, koja je umela da se postavi u nezavidnoj situaciji i nevoljama koje su je snašle, kao zrelo biće kakva retko srećem.
2. Boja bazenske vode koja se izuzetno slagala sa nekim drugim bojama tog jutra, kao i njen dodir svud po telu, a naročito leđno.
3. Cvrkut neke čudne ptice negde u granju kod naše terase i tišina koja je na trenutke prekidala taj poj.
4. Ideja da se radionice umesto u dugačkoj vreloj prostoriji s groznim „itisonom“i neradećim projektorom, izvode na otvorenom...
5. Prva pauza za kafu kad je još bila vrela... i hladna kisela voda!
6. Radost u očima koje se retko smeju i suze u onim stalno nasmešenim.
7. Coming out-i pravi, lažni, neizgovoreni, i dr.
8. Ljubazno osoblje i privlačne recepcionerke
9. Jedan desert i tri glavna jela
10. Bilijarska pobeda bez niskih udaraca.
11. Ponoćna vicoteka sa akcentom na „Egipatskoj mitologiji“
12. Ja
13. Šetači, ti slučajni svedoci našeg osnaživanja i njihova radoznala zbunjenost
14. Kovčežić i sve što je iz njega poispadalo i ostalo pod tremom
15. Poruke koje sam na kraju dobila od učesnica iz kojih sam saznala koliko sam ja, uprkos tračevima, jedna divna osoba.
16. Nove ideje koje će tek da se pojave u raznim oblicima
17. Malo li je, za 2 i po dana?
Drage moje, Maja je došla još jutros, sad je16.53h i ona čeka da iščeznem iz prostorija, a ja kucam iz glave i zato ću svršiti ovde. Long live L world!!!

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."