You are here: Početna » Feminizam » Feminizam » Disney i (anti)feminizam
ponedeljak, 25 mar 2019

Disney i (anti)feminizam



U redu, najpre da raščistimo jednu stvar – ja obožavam Disney crtaće (kad kažem ´Disney´ mislim prvenstveno na studio i korporaciju). Gledam ih otkad znam za sebe, u stanju sam da reprodukujem većinu dijaloga i sve reči pesama iz većine crtaća, jednom rečju, odrasla sam na njima. Ah, nismo li svi?


Upravo stoga što je Disney studio gotovo postao sinonim ne samo za animaciju već donekle i za detinjstvo, bilo kakva kritika upućena na njegov račun bila bi gotovo svetogrdna. Čak i ako uspete nekog na foru uhvatiti da se upusti s vama u diskusiju o tome, najverovatnije će sve vaše argumente, ma kako validni bili, saseći rečenicom ´Pa to je za klince!´ ili ´Pa to je samo zabava!´.


Da, crtaći jesu zabavni i duhoviti, o njihovoj umetničkoj vrednosti i tehničkim dostignućima da i ne govorim (svaka čast, kapa dole). No s druge strane, te iste vizuelno atraktivne, blještave, raspevane i ludo zabavne kreacije isto tako propagiraju vrlo specifičan (čitaj: patrijarhalni, američki) sistem vrednosti.


Mnogi filmovi izašli iz Disney fabrike snova optuženi su za rasizam (stihovi koje peva arapski trgovac na početku Aladdina: "Dolazim iz daleke zemlje (...) gde će ti odrezati uho ako im se ne sviđa tvoje lice. To je varvarski, al´ hej, to je dom!". Uvredljivi stihovi kasnije su izbačeni iz filma) i perpetuiranje etničkih stereotipa (kuvar Louisa u Maloj sireni, zle sijamske mačke dovitljivih imena Si i Am iz Dame i skitnice itd.).


Ni feministička kritika nije ostala dužna Disney-ju: glavne junakinje redovno su predivne, poslušne i potpuno pasivne. Bile one princeze ili sluškinje, sirene ili knjiški moljci, Indijanke ili Kineskinje, svima je zajednička jedna stvar: sve zapravo žele da se udaju za princa i žive srećno do kraja života.


Ovde bih se pozabavila junakinjama filmova koji su nastali kao ekranizacije popularnih bajki, a koje su 2000. godine uvrštene u elitni klub Disney Princeza: Snežanu, Pepeljugu, Auroru (Uspavana lepotica), Ariel (Mala sirena), Belle (Lepotica i zver), Tianu (Princeza i žabac) i Zlatokosu (Vrlo zapetljana priča).


Some day my prince will come: klasične Disney princeze


Sve je započelo 1937. godine filmom Snežana i sedam patuljaka; naslovna junakinja, ljupka i mila devojka iritantno infantilnog glasa koja neodoljivo podseća na Betty Boop, postavila je standarde za sve buduće Disney princeze. Iako je kraljeva kći, nimalo joj ne smeta da hoda naokolo u dronjcima i riba stepenice dvorca. Kasnije se s jednakim entuzijazmom hvata metle kako bi uglancala kućicu sedmorice patuljaka. Ni u jednom trenutku se ne suprotstavlja zloj maćehi i zapravo u čitavom filmu ne donosi ni jednu jedinu samostalnu odluku - njen životni put iscrtavaju muški likovi (lovac, patuljci, princ).


Sličnu priču 1950. godine ponavlja Pepeljuga, još jedna neodoljiva lepotica koja je, čini se, pomalo mazohistički nastrojena budući da joj očigledno ne smeta što je maćeha i polusestre tretiraju kao smeće. Na kraju, zašto bi se trudila samostalno da deluje kad je tu raspevana dobra vila koja će jednim zamahom čarobnog štapića rešiti sve njene probleme?

 

Aurora iz Uspavane lepotice (1959.) savršeno se uklapa u ovu ko-će-me-spasiti matricu; nakon što se zaljubi u zgodnog neznanca u šumi, tri dobre vile joj kažu da je princeza - mora se odreći svoje ´prave ljubavi´ i vratiti u dvorac gde je čeka tip kog su joj izabrali roditelji. Ma nema problema, pusti koju suzu, ali radi šta joj se kaže. Nakon toga spava dok se već spomenuti neznanac za koga se na sreću ispostavlja da je zapravo princ (nismo ni sumnjali) bori za njen život.


Toliko o girl power-u. Da rezimiramo: idealna žena je lepa do bola (čitaj: minijaturni struk, figura á la peščani sat, savršen ten, bujna, po mogućnosti plava kosa, srcoliko lice blistavih, po mogućnosti plavih očiju), a njen doprinos radnji minimalan.


Kao što kaže Snežana u pesmi koju peva patuljcima: "Some day my prince will come" (Jednoga dana, doći će moj princ), a moje je - da ga čekam.


Disney i (kvazi)feminizam


Ali dobro, ne treba smetnuti s uma da su gore spomenuti filmovi nastali (uglavnom) u prvoj polovini dvadesetog veka pa prikazi ženskih likova uveliko odražavaju onovremenu ideologiju. Nije baš da smo očekivali da će Snežana terati patuljke da glancaju parket dok ona u dvorištu spaljuje svoje korsete!


Ali zato ipak jesmo očekivali više od ´novog talasa´ princeza filmova koji je 1989. godine započela Mala sirena. I zaista, prvih dvadesetak minuta filma prilično je obećavajuće: Ariel je buntovna tinejdžerka koja se otvoreno suprotstavlja svome ocu, hrabro se drži oči u oči s morskim psom i sanja o boljem životu na kopnu... I onda se (na prvi pogled naravno) zaljubi i eto nam opet dobro poznatog ´želim se udati za princa´ obrasca. Vatrena crvenokosa sirena sklapa pakt s đavolom (koji je i u Disney filmskom kosmosu žena): daje svoj predivan glas u zamenu za noge (i, jelte, ono između njih), transformišući se tako u patrijarhalni ideal - ženu koja je predivna i nema. Za vreme konačnog, epskog obračuna između dobra (čije boje brani, a ko drugi nego šarmantni princ) i zla (morska veštica) naša junakinja strpljivo čeka da se sve završi, kako bi se napokon mogla prošetati do oltara s ljubavi svog života (zvuči poznato?).


Film Lepotica i zver (1991.) ponudio nam je heroinu koja se zaista čini kao prava feministička ikona. Lepa i pametna (!), Belle provodi dane s nosom u knjizi, sanja o pustolovinama i ne libi se da otkači naprasitog lokalnog zavodnika koji smatra da nema žene koja ne bi poželela da provede život masirajući njegova stopala. Da, da, zvuči kao da Belle zna šta želi. Međutim, problem je u tome što sve te njene pozitivne osobine ne igraju nikakvu ulogu u daljnjem razvoju radnje. Ključni faktor je i opet njen izgled.


Princeza i žabac (2009.) obećavao je da preokrene sve stereotipe naglavačke, od rodnih do rasnih. Prvi put, u središtu zbivanja je junakinja afro-američkog porekla (dugo im je trebalo); da stvar bude još bolja, ova devojka ne gubi vreme na sanjarenje i prizivanje pomoći čarobnih zvezda i dobrih vila - ona zasuče rukave i naporno radi kako bi sakupila dovoljno novca da otvori vlastiti restoran. Tu je i neizbežni princ, ali umesto Gospodina Savršenog, ovaj je ženskaroš i gubitnik. Subverzivno? Vrlo. Hmm barem do trenutka kada se naši junaci (pretvoreni u žabe) ne nađu u gadnoj gabuli; Tiana brže-bolje odbacuje radnu etiku, podiže pogled prema zvezdanom nebu i - pogađate - zamisli želju. E pa, ako ste do tada i sumnjali da će Tiana postati gđa. Princ, sada znate da hoće. Srećnih krajeva koliko hoćete - ne samo da devojka dobije ono što je želela (vlastiti restoran), već i ono što sirota nije ni znala da želi (frajera). Toliko o velikom koraku napred za Disney kompaniju. Uostalom, da li je zaista bitno što je Tiana crnkinja kad je većinu filma ionako žaba?!


A Zlatokosa (2010.)? Odakle da počnem? Možda od činjenice da je odabranik njenog srca zove blondie (plavuša)? Ili od toga da se ne usuđuje nosom proviriti iz kule u kojoj je zatočena sve dok se ne pojavi ranije spomenuti mladić? Da ne spominjem da nakon što izađe iz kule preživljava zahvaljujući pomoći pripadnika tzv. jačeg pola. I dok muškarci svih uzrasta, veličina i oblika koriste sekire, mačeve i šake, naša dugokosa lepotica seje strah i trepet mlatarajući - tiganjem...


Ništa bez svadbenih zvona


Na kraju, ne bih rekla da nove princeze odražavaju feminističke ideale. Neke stvari se jesu promenile - Belle ili Ariel bar ne jurcaju uokolo s metlom u ruci tražeći pod koji treba pomesti, pevajući usput o svim dražima kućnih poslova kao što je to činila Snežana. ´Nove´ junakinje poseduju određeni subverzivni potencijal (koji uglavnom ostaje nerealizovan) i svakako su samostalnije i aktivnije od ´klasičnih´ princeza. Ali filmovi i dalje ne nude alternativu braku kao ultimativnom happy end-u koji svaka žena zapravo želi. Samostalnost i kvazi-emancipacija manifestuju se tek kroz "mogućnost" odabira osobe za koju će se junakinja udati.


Izvor




Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."