You are here: Početna » Feminizam » Feminizam » Feminizam u Crnoj Gori još nije „legitiman“
ponedeljak, 25 mar 2019

Feminizam u Crnoj Gori još nije „legitiman“

 

 

“Naš ‘rod’ ne sledi nužno naš biološki pol, a s druge strane naša želja ne podudara se nužno sa ‘polom’, čak ni sa ‘rodom’. Neko može biološki da bude muškarac, da je po društvenom rodu žena i da ima heteroseksualnu želju, homoseksualnu, biseksualnu ili aseksualnu.

 

U svakodnevnom životu ljudi obično misle da su maskulinitet i feminitet heteroseksualni i da izražavaju mušku ili žensku biološku ‘istinu’. Želela sam da raskinem ove ‘kauzalne veze’ biološkog pola, identiteta i seksualne prakse.

 

Ukoliko su neke savremene feministkinje osporavale pretpostavke muške dominacije, one su čuvale ovaj misaoni okvir heteronormativnosti.

 

Povezivanje pola, roda i želje je prema dominantnoj heteronormativnoj matrici.

 

Ta heteroseksualna norma se, međutim, neprestano dovodi u pitanje. Ja sam formirana, ograničena rodnim normama, ali to ‘ja’ nije u potpunosti njima određeno”, zapisala je Džudit Batler najpoznatija predstavnica ženskog pola u savremenoj zapadnoj filozofiji.

 

Upravo o tim „nevoljama“ između razlikovanja pola i roda, sa jedne strane, i seksualnosti, sa druge, razgovaralo se u ponedeljak veče na nikšićkoj tvrđavi Bedem u okviru fil(m)osofije.

 

Sporni subjekt feminizma

 

Društvo filozof Crne Gore i Studijski program za filozofiju, u saradnji sa Kreativnim centrom Bedem, organizovali su šestu Fil(m)osofiju, a tema je bila Džudit Batler i njena filozofija roda. Paula Petričević, predavačica na Ženskim studijama Centra za žensko i mirovno obrazovanje “Anima” iz Kotora, održala je predavanje o “Spornom subjektu feminizma”.

 

“U svojoj teoriji Džudit Batler polazi od najčuvenijeg citata Simon de Bovoar, da se ženom ne rađa nego se ženom postaje, naglašava tu procesualnost, kao razliku između polnosti i rodnosti, odnosno motiva koji su uslovili uvođenje ove razlike u teoriju.

 

Podrazumevanjem pola kao biološke datosti, a roda kao društvenog konstrukta, želio se suspendovati determinizam koji je imanentan svakom biologizmu, dakle ta prirodna nužnost kojom bi rod sledio iz pola tj. želelo se naznačiti i osvojiti polje slobode za intervenciju u rodu. Dakle, rod je oslonjen na pol i njegove biološke činjenice, ali nije njegova direktna posledica“, istakla je Petričević.

 

Ona je kazala da Batlerova smatra da su pol, rod i seksualnost povezani na „kauzalno-ekspresivan način, koji pomera polnost jednim utajenim činom u sferi pred-diskurzivnog“.

 

„U tom smislu Batler uvodi centralni pojam svoje teorije, a to je pojam performativnosti, koji se oslanja na Ostinov pojam performativnosti, u kojem izricanjem reči, rečenica ili formula mi zapravo proizvodimo određenu vrstu stvarnosti. Batler tvrdi da rod proizvodi onu stvarnost za koju tvrdi da iz nje proishodi. Tom svojom performativnošću rod proizvodi identitet koji po pretpostavci jeste uvek činjenje, izvođenje, ali ne subjekta koji stoji iza čina. Iza izraza roda, nema nekakvog roda po sebi, pa se taj identitet performativno uspostavlja tek izrazima roda“, kazala je Petričević.

 

Nevolja s rodom

 

Najpoznatije delo Džudit Batler, koju nazivaju umetnicom performansa i simbolom dugo očekivanog iskoraka izvan granica feminističke teorije, je „Nevolja s rodom“, u kome je ponudila odgovore na pitanje šta uopšte znači da su tela legitimna i na koji način smo uopšte u mogućnosti da telu pripišemo kvalitet lažnog, nestvarnog ili nerazumljivog.

 

„Ono što je možda centralna teza Batlerove kad je reč o trouglu pol-rod-seksualnost jeste da je tek heteroseksualnost kao poželjna, kao normalna, kao normativna, a time, barem za neke osobe, prinudna, seksualna praksa, i način upražnjavanja seksualnosti zapravo je jedini način da se binarna diferencijacija unese i u pol i u rod, i da to nije nešto što izvire iz prirode, već nešto što rod čini svojom performativnom prirodom i svojim performativnim karakterom“, istakla je Paula Petričević.

 

Ona je navela da je, prema mišljenju Batlerove, sporni subjekt feminizma u stvari sporna kategorija žene, a tu kategoriju treba uvek kritikovati i treba je uvek držati otvorenom, ali od nje ne treba odustati, posebno ne u strateške i pragmatičke svrhe.

 

Nakon predavanja usledila je projekcija dokumentarnog filma „Džudit Batler: Filosofkinja roda”, a zatim je publika zajedno sa predavačicom pokušala da odgonetne zašto feminisitička pitanja na našim prostorima još uvek nisu „legitimna“ i zašto se u odnosu na bilo koji vid feminističkog pokreta gleda kao nešto što uznemiruje i ugrožava jezgro ovdašnjih društava.

 

Moderatorka programa bila je Kristina Bojanović koja je sledeće druženje zakazala krajem septembra.

 

Odbila nagradu za građansku hrabrost

 

Batlerova je prošle godine odbila nagradu za građansku hrabrost na gej paradi u Berlinu smatrajući da je pomenuta komercijalizovana i da se ne bavi pitanjima kao što su militarizam, dekonstrukcija seksualnih identiteta, rasizam i diskriminacija LGBT imigranata.

 

Ona je tada kazala da nagradu zaslužuju ljudi koji organizuju alternativni gej prajd (Transgenialer CSD) koji se svake godine održava u Krojcbergu i Nojkolnu, u Berlinu.

 

Izvor

Komentari
Dodaj Novi
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."